Русанда код Меленаца у близини Зрењанина, највеће слано језеро у Србији, ових дана је људским немаром и небригом пресушило, јављају Новости.
Језеро представља напуштени меандар Тисе. Дужина му је око 5,5 км, ширина 200-600 м. Дубина у зависности од доба године може да варира између 0,5 и 1,5 м, док површина износи око 4km². Дно му је покривено муљем претежно неорганског порекла, веома чистим, са мирисом на сумпорводоник. Има висок салинитет, који се мења током године у зависности од падавина и испаравања.
Због лековитих својстава језерске воде, у североисточном приобаљу језера је 1867. изграђена истоимена бања – Русанда једна од најбољих у Србији за лечење реуматских и других болести посебне врсте и то црним блатом, које се вади управо из сланог језера Русанда.
Како је већ познато да смо склони немару и небризи када су природна богатства и лепоте Србије у питању, тако и овог пута, исушивањем језера, прети опасност лековитом блату – пелоидукоје је језеро несебично давало за лечење нашег становништва и људи који дођу у Србију. Специјална болница за рехабилитацију и бања “Русанда” користи ово блато са дна Русанде већ 250 година за лечење пацијената.
Ова еколошка катастрофа угрожава становнике, али и воћњаке, винограде и 200 врста птица.
Слана прашина која се шири прети становништву, јер је отровна, а утиче и на сушење биљака.
На исушивање Русанде првенствено утиче поремећај нивоа подземних вода, изазван изградњом хидросистема Дунав-Тиса-Дунав. Тада се подлога тј. житки муљ по површини претвара у типичну “слану пустињу”. Такође, јак ветар карактеристичан за ово банатско подручје, шири слану језерску прашину на околне воћњаке и притом исушује живи свет.
Поводом исушивања језера, небриге и неодржавања парка природе, у болници Русанда окривљују “Резервате природе”.
“Зашто га не одржавају, а добијају средства за то и имају раднике? Зашто не долазе у Меленце, да ли је некоме у интересу да се Русанда руинира и уништи”, пита др Зорица Ћулибрк, в.д. директора болнице и бање у Меленцима.
Веселин Фрајић, председник савета МЗ Меленци, међутим, страхује од еколошке катастрофе и оправдава негодовање суграђана због исушивања језера.
Стручњаци, с друге стране, тврде да све ово није ништа неуобичајено и да се због тога неће пореметити екосистем. Како наводе, када дође кишни период све ће се опет вратити у нормалу. Последњи пут је језеро пресушило пре десетак година.
Опанак, Новости
