Američki san bio je lako dostupan Jovani, međutim, ona je odlučila da ga napusti i vrati se u rodnu Srbiju!
Šta je to što je Jovanu Stojanović (22) privuklo na povratak iz Amerike u rodnu Srbiju nakon završenih studija na jednom od najpoznatijih američkih univerziteta?
Jovana je diplomirala na Univerzitetu Kamberlands u Kentakiju, i perfektno govori engleski i španski, a vešta je i u košarci i u fudbaliu, po čemu svedoče mnoge osvojene medalje. Jovana je jedna od retkih koja je posle života u Amreci odlučila da se vrati kući uprkos sjajnim ponudama za nastavak poslovne i sportske karijere u SAD. A evo kakva su joj iskustva iz prekookeanske Amerike: – Srednja škola koju sam upisala prima učenike iz više od 30 zemalja, što je za mene bila divna prilika da vidim kako ti ljudi žive, kakva im je kultura. Kod Amerikanaca su mi se svideli njihovi maniri. Prolaznik koji vam ide u susret uvek će se osmehnuti ili reći “nazdravlje!” ako čuje da ste kinuli. Osim udaljenosti od porodice i velikih finansijskih izdataka, kao objektivnih mana života u Americi, smetao mi je i nedostatak slobode i topline.
Najviše mi je falilo slobode da odem da prošetam, sednem u kafić, da se družim. Svaki dan je bio isti, a kampus u kom sam studirala bio je na autoputu, u okolini nije bilo ničega. Samo veći gradovi koje sam posetila, poput Njujorka ili Čikaga, imaju dinamičniji život. Nedostajalo mi je i ljudske topline. Primetila sam da nemaju naviku da doručkuju zajedno sa porodicom ili da se jave ukućanima i popričaju malo s njima kad stignu kući. Jedino se za vreme praznika oseća neka porodična atmosfera.
– Treniram košarku od sedme godine, igrala sam u Crvenoj zvezdi s kojom sam osvojila državno prvenstvo 2010. Kao mala volela sam fudbal, tako da je polovina medalja u mojoj sobi osvojena na fudbalskim turnirama. Na majčin nagovor opredelila sam se za košarku, a u Ameriku sam prvi put otišla posle trećeg razreda srednje škole, preko programa sportskih stipendija. Međutim, ostala sam samo četiri meseca, jer sam tamo saznala da imam povišen šećer i morala da se vratim. Sledeće godine, ponovo sam odletela preko okeana, na studije ekonomije.
Jovana je u Beograd sletela prošle nedelje pa još nije sigurna da li će košarkašku karijeru nastaviti kao igrač ili će se možda oprobati u ulozi trenera za decu. U planu je upisivanje i master studija jer, kako kaže, volela bi da se bavi menadžmentom ako se ukaže prilika.
Pred utakmice govor na srpskom
Jovana ne krije da je veliki rodoljub pa joj je u studentskoj sobi uvek bila okačena srpska zastava. Pored nje, napravila je i slikovit prikaz Mosta na Adi i aviona koji leti iznad njega. Takođe, svom košarkaškom timu je pred utakmice držala govore na srpskom jeziku.- Pred svaku utakmicu imala sam čast da održim kratak govor na srpskom, hrabrila svoj tim i govorila: “Idemo da ih dobijemo.” Oni me, naravno, ništa nisu razumeli, ali mislim da su mogli da osete moju srčanost.
