Подручје Ђердапа на Дунаву, одлуком Извршног савета Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу – Унеско уписано је од 10. јула 2020. године на Светску листу геопаркова (UNESCO Global Geoparks) као први геопарк у Србији и један од 15 нових у свету, саопштило је данас Министарство заштите животне средине.
Геопаркови су јединствена, географски целовита подручја која се одликују локалитетима и пејсажем од међународног геолошког значаја, и изузетним природним и културним наслеђем.
– Најупечатљивији природни феномен у Геопарку, се простире на 1.330 квадратних километара, је Ђердапска клисура која је, са дужином од преко 100 километара, најдужа клисура у Европи. Састоји се од четири мање клисуре и три котлине: Голубачка клисура, Љупковска котлина, клисура Госпођин Вир, Доњомилановачка котлина, Казанска клисура, Оршавска котлина и Сипска клисура. На овом простору Дунав је својом снагом дубоко исклесао снажне камене планине Јужних Карпата, где је, откривајући изузетне лепоте геонаслеђа”, наводи се у саопштењу.
Геопарком су још обухваћена и заштићена подручја: споменици природе „Прерасти у кањону Вратне”, „Прераст Шупља стена”, „Тунелска пећина Прераст у кањону Замне” и „Бледерија”, као и заштићена подручја од локалног значаја: Споменици природе „Рајкова пећина”, „Бигрена акумулација код манастира Тумане” и „Бигрена акумулација Бели Изворац”.
Због специфичног географског положаја, благе климе и расположивих, разноликих природних ресурса, ово подручје је било миленијумско насеље неколико цивилизација, која датирају из времена мезолита (Лепенски Вир, око 9500-5500 пре н.е), енеолита (најстарији рудник у Европи – Рудна Глава код Мајданпека, око 5000 година пре н.е), као и из римског, византијског и турског периода (Трајанова табла, тврђаве Голубачки град и Фетислам, Диана), а ту су и традиционалне куће, цркве и манастири.
Министарство заштите животне средине је 2014. године покренуло иницијативу за успостављање геопаркова у Републици Србији.
Геопарк Ђердап је успостављен на основу Споразума о сарадњи између Министарства заштите животне средине, Завода за заштиту природе Србије, ЈП „Национални парк Ђердап” и општина Голубац, Мајданпек, Кладово и Неготин, којим је предвиђено да Национални парк буде носилац активности Геопарка.
Геопарк Ђердап се простире на 1.330 квадратних километара, „обухватајући изванредне локалитете и феномене геолошког карактера”, наводи се у саопштењу.
Проширењем листе Унеско са 15 геопаркова, сада је у глобалну мрежу уписано 161 подручје од изузетног међународног геолошког значаја у 44 земље.
Извор: Политика
