Цвети празник се увек празнују у недељу, дан након Лазареве суботе и недељу дана пре Ускрса. Овај празник установљен је у Јерусалиму крајем IV века, за успомену на последњи, царски и свечани улазак Исуса Христа у свети град Јерусалим, и на последњу недељу његовог живота.
Многи се питају зашто је Христос у Јерусалим дојахао на магарцу и зашто су га људи дочекали баш палминим гранчицама. Иза овога крије се врло битна симболика!
Симболика магарца је мир, за разлику од коња, који симболише рат. Стога улазак Христов у Јерусалим представља долазак Принца мира, не долазак Kраља – ратног завојевача.
Jеванђелисти бележе да је Исус на капијама града дочекан са цвећем и листовима палме, које су му људи бацали пред ноге. Сходно томе што палма не успева у свакој клими, народ на овај дан у цркву носи шимшир, тису, гранчице врбе и маслине. Међу православцима Цвети важе за један од најрадоснијих празника. Бацање хаљина и палминог лишћа пред нечије ноге, представљало је исказ дубоког поштовања и високе почасти.
На овај дан уберите цвеће, али га немојте никако уносити у свој дом!
На Цвети се обично бере цвеће, али се не уноси у кућу, већ се држи у дворишту у посуди са водом. Цвећем се рано ујутро, одн. водом у којој је стајало, умивају укућани како би били румени и здрави. Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвећем.
А ко први убере цвет на Цвети, верује се да…
Верује се да онај ко први стигне и убере цвет добија право на једну жељу која ће му се сигурно испунити ако снажно верује. Раније је био обичај у целој Србији да на овај дан шетају окићени цвећем. До данашњих дана се одржао обичај да момак од убраног цвећа направи букет, у коме сваки цвет има своје значење и носи га девојци. По томе којих цветова има највише девојка разазнаје момкова осећања.
Од празника Цвети до Духова цвеће се не бере.
