Budite blagi. Dajte mesta drugom da sam nađe svoj ritam, svoj trenutak da promeni život.
Savremeni pravoslavni duhovnik, arhimandrit Andrej Konanos pruža nam pouku o smislu istinske vere, gde fanatizam u veri nema šta da traži, smatrajući da nijedan verujući čovek svojim fanatizmom ne može da pomogne drugom čoveku.
Onaj ko je fanatičan nije napredovao na putu ka Gospodu. Čovek koji voli Boga i oseća Ga ne može postati fanatik. On ne insistira i ne istraje nasilno ni u čemu. Čak i ono za šta on zna da je dobro, ne pokušava silom da nametne drugom.
On prosto kaže sledeće:
“Ako hoćeš, druže moj, prihvati to što ti govorim, a ako nećeš i tada poštujem tvoju odluku. Ja postim, hajde da vidimo šta ti jedeš. Šniclu? Šta se tu može, prijatno ti bilo!”
“A tebe ne uznemirava, oče, to što ja jedem šniclu?”
“A šta tu ima da me uznemirava? Ti to želiš, a ja postim. Ako ti ne primećuješ moju mantiju, ne primećuješ kašu koju ja jedem, ako tebe te stvari ničemu ne uče, šta još mogu da ti kažem, što bi uticalo na tebe? I zašto da te pritiskam? Zar je uspeh vršiti pritisak na druge?
Fanatizmom nikome ne možeš pomoći. Ne prisiljavajte svoje dete, suprugu (supruga)… Neka svako od nas sam sebe prinudi, a mi ćemo se prema drugima odnositi sa dobrotom i blagošću. Niko nije kriv pred nama. Krivo je jedino naše “ja”. A svi ostali su dobri.
Kada budemo to osećali, onda ćemo biti zaista srećni i spokojni. Muž koji se stalno žali na svoju ženu ima unutrašnji problem. Ako si u miru sa samim sobom, onda ćeš voleti i svoju ženu. Žena, koja neprestano gunđa i krivi sve oko sebe, ima lični problem i pošto ona ne može da ga reši, želi da izmeni celo društvo. Sve je razdražuje.
Jedna žena je govorila svom sinu: “Dobićemo mir kada ti odeš od kuće.” I momak se odselio, oženio se, a njegova majka nastavlja da ropće…
“Sada si me povredio”, govorila je ona, “ali ja ću ostati takva kakva jesam.” A sin joj je odgovorio: “Mama, nije u tome suština, nego u tome da se zagledaš u dubinu svoje duše i da pokreneš unutrašnju borbu. Nisu okolnosti u tvom životu krive za sve, već nemir u tvojoj duši.”
Ja nikada ne želim da se posvađam sa nekim. Poslednjih godina se ne raspravljam s ljudima sa kojima se ne slažem. Ako hoćeš nešto da uradiš po svome, uradi to. Ali da li si tada srećan? Glavni dokaz toga da se ne razviješ duhovno je to što si nesrećan. Nije potrebno da ja vičem na tebe sa pijedestala. Svako će sam naći odgovor u svom srcu. Depresija u tvojoj duši, usamljenost, nesanica, uznemirenost, stres – sve su to dokazi da nešto nisi uradio kako treba. I ne moram fanatično da vičem. Pomoliću se za tebe i voleću te. Ne budite fanatični ni u čemu. Budite blagi. Dajte mesta drugom da sam nađe svoj ritam, svoj trenutak da promeni život.
Autor: BastaBalkana.com
