Веровање у моћ и симболику прстена потиче још из старе ере. Захваљујући идеалном облику, облику круга, прстен је доживљаван као предмет изванредних моћи. Коришћен је у ритуалима и за њега је везивана специфична симболика. Ипак, ниједан није имао такву моћ, као онај најважнији – венчани прстен.
Наводно су још пећински људи, да би указали на међусобну повезаност, користили прстење од трске. У појединим периодима људске историје уместо бурме су коришћене трачице које су везиване на ручни зглоб, па чак и на чланак ноге, као симбол љубави. У старом Египту, су користили неку врсту бурми, а носили су их на домалом прсту леве руке. Објашњење је било једноставно: веровали су да од левог длана креће артерија коју су називали „љубавни нерв“. Слично веровање о љубавној вени имали су и Грци, док су их код Римљана носиле искључиво жене.
Хришћани су дуго одолевали овом обичају сматрајући га остацима паганизма. Ипак, од 13. века и за њих бурме постају незаобилазан свадбени реквизит. Почињу да их носе и мушкарци и жене као „једнаки пред Богом“. Домали прст није случајност. Обичај је да младожења уз речи „У име Оца и Сина и Светога Духа“, додирује невестин палац, кажипрст и средњак, а уз „Амин“ ставља бурму на, следећи, домали прст.
Руси имају крајње специфично веровање везано за венчани прстен. Наиме, будући да се прави по мери, прстен савршено одговара домалом прсту. Ипак, ако супруга превари мужа, тај прстен више никада неће моћи да јој стоји „као саливен“. Занимљиво је да исто правило није могло да се примени на мушкарце.
У православљу, па самим тим и у Србији, бурма се носи на десној руци као оној која је „главна“ тј. доминантна рука. На десном рамену, каже наш народ, седи анђео, а на левом ђаво. Зато ако би неко ставио бурму на леву руку, ђаво би искушавао његову брачну срећу. На левој руци, код нас, бурму могу носити искључиво удовице.
Бурме у свим народима, па тако и код Срба, имају симболично значење. Прстен нема ни почетак ни крај тј. симболише вечност. Још један доказ у прилог вечности је да се бурме израђују од племенитих метала. Значи, прављене су да трају што дуже, по могућству, заувек. На овај начин јединство брака и љубави никада неће бити нарушено. Код нас се и даље често практикује сахрањивање са венчаним прстеном да би љубав опстала и после смрти.
Како је у нашем народу бурма чувар брачне среће за њу су везана правила која се морају поштовати:
– Родитељи вам могу поклонити своје бурме, али тек после сребрне свадбе тј. после 25. годишњице брака. Ове бурме ће чувати потомке од зла, али се не користе за поновна венчавања.
– Велики је баксуз изгубити бурму и то слути на развод брака.
– Бурма се не даје никоме на пробање, јер вам тај неко може узети и брачну срећу.
– Ове прстење обавезно мора бити ново на венчању, а не неко претходно коришћено.
– Током венчања никако не смете дозволити да вам прстен испадне. Ово је изузетно лош знак који указује на смрт некога од супружника или брзи разлаз.
– Ако након развода и даље носите прстен, остаћете сами заувек.
– Млада никада не треба да носи бурму преко рукавица јер ће јој то донети сузе.
Извор: Опанак
