Ускршњи пост се још зове Света четрдесетница или Часни пост. Уз овај пост Црква везује и пост Страсне седмице, у спомен страдања и смрти Господа нашег Исуса Христа.
У току овога поста не једемо месо, сир, јаја, рибу ни уље. Суботом и недељом као и на Обретење главе Светог Јована Kрститеља и на Младенце може се употребљавати уље и вино.
Васкршњи пост назива се и Велики пост (због посебне важности, али и дужине трајања), Часни пост (зато што обухвата време страдања Христовог и Његовог разапињања на Часни крст), Велика четрдесетница (зато што је укупно трајање поста четрдесет дана).
Рибу можемо да једемо само на Благовести и на Цвети. Свим осталим данима пости се “на води”, а поготово строго средом и петком.
Прва три дана прве недеље Великог поста посебно се строго пости. То исто важи за последњу недељу коју постимо “на води”, осим на Велики Четвртак када се може користити уље. На Велики Петак се уздржавамо од јела и пића све до изношења плаштанице у цркви поподне, после чега се узима лаган оброк “на води”.
Такође, строго постимо и Велику Суботу као једину посну суботу у току године.
Пост у православној духовности заузима веома важно место и без њега нема напретка ни у једној хришц́анској врлини. У давној прошлости, појам поста обухватао је потпуно уздржавање од било какве хране, да би касније попримио смисао уздржавања од једне врсте хране која се назива “мрсном”, тј. оном која у себи садржи масноц́е животињског порекла, али, у одређеним периодима и од хране која је спремана на биљним масноћама.
Тако у чисто посну храну спадају: житарице(хлеб), поврц́е, воц́е и коштуњави и разни други плодови. Посебну врсту поста представља “сухоједење”, које подразумева употребу само некуване, дакле суве (пресне) посне хране.
Траје од Чистог понедељка до Лазареве суботе. На крај овог поста, надовезује се пост Страсне седмице, тако да је укупно време трајања посног периода 48 дана – најдужи у току године, и завршава се празником Васкрсења.
На пост наилазимо у многим религијама, мада он једино у православном хришц́анском предању добија свој пуни духовни смисао и не односи се само на телесно уздржавање вец́ подразумева и труд душе у врлинама. Пост је постојао и у старозаветној Цркви и њиме се изражавало обрац́ење човека Богу, његова скрушеност и покајање.
Постом се човек смирује пред својим Творцем. Телесни труд поста духовно припрема душу да молитвом затражи помоц́ од Бога. Божја заповест о посту дата је још праоцу Адаму у рају. Тек када је прекршио заповест поста, Адам је пао у сластољубље и гордост. Стога је заповест о посту саставни део Закона који је Господ преко пророка Мојсија предао јеврејском народу.
Много је примера богоугодног поста и у Новом Завету. Сам Господ Исус Христос постио је 40 дана и ноц́и пре почетка Своје проповеди о доласку царства Небескога. Господ нас учи да постимо тајно, без лицемерја, за разлику од фарисеја који су својим јавним постом желели да стекну људску славу.
Постом чистимо душу, а душа припрема тело за причест после 40 дана. Причешће је најузвишенија и најсветија Света тајна хришћанске вере. У њој се човек потпуно, физички и духовно, сједињује са Христом. Вино и хлеб, у причешћу, истинско су тело и крв Христова, зато се сваки православни хришћанин мора припремати за Свету тајну причешћа на најдостојнији начин.
Не заборавите да пост не чини смо храна, већ дела и начин на који се односите према ближњима. Нека вам добра дела буду природан гест, а праштање начин живота.
Прва недеља поста зове се Чиста. Друга недеља је Пачиста. Трећа недеља је Kрстопоклона, јер се верницима који су ступили у подвиг поста, износи Часни крст на јутрењу на поклоњење и целивање. Четврта недеља је Средопосна, јер је то време средине поста. Пета недеља поста се назива Глувна. У току те недеље се не пева, не игра и не свира, а послови се не започињу. Шеста недеља је Цветна. Тако је названа по цвећу и зеленим гранчицама које су деца и грађани бацали пред Христа при Његовом уласку у Јерусалим.
Седма, последња седмица пред празник Васкрсења је Страсна или Велика недеља. Најзначајнији дан у тој недељи је Велики петак, једини дан у години кад у Православним храмовима нема јутрења нити богослужења, већ се само поподне држи опело разапетом Исусу Христу. Том приликом, једини пут у години, износи се плаштаница у коју је старац Јосиф из Ариматеје умотао Христово тело после скидања са крста.
Начин поста
Пости се на води, осим суботом и недељом, када се дозвољава уље и вино. На Благовести (уколико не падну у Страсну седмицу) и Цвети, дозвољна је риба. Додатно разрешење на уље и вино је и на Обретење главе Св. Јована Kрститеља и на Младенце. Прва три дана овог поста (понедељак, уторак и среду), до свршетка Литургије пређеосвећених дарова, ништа се не једе. Kо то не може, једе хлеб и течност (чај или компот) и то тек после вечерње службе. На Велики четвртак, једе се једном дневно и то после свршетка Свете Литургије. На Велики петак се не једе ништа. На Велику суботу, по завршетку Литургије хлеб и вода (сухоједење).
Пост Страсне седмице
Иза Васкршњег поста, који се завршава у петак шесте седмице поста (пред Лазареву суботу), долази Страсна седмица, у коју се исто пости, посвећена страдању и смрти Господа Христа, а по заповести Његовој да ће доћи “… дани кад ће се отети Женик од њих, и онда ће постити у оне дане” (Лк 5,35). У Апостолским установама о овом посту пише: “Нека се овај пост врши пре поста Пасхе (Страсне седмице), почињући од другог дана седмице (понедељка), а завршавајући се у петак: затим почињите свету седмицу Пасхе (страдања Христових), постећи са страхом и трепетом у сво њезино време, свакодневно приносећи молитве због сагрешења.”
Дакле, у Апостолским установама, Велики пост је назначен као: Велика четрдесетница на коју се наставља пост Страсне седмице. Св. Епифаније Kипарски за овај пост каже: “Четрдесетницу, до седам дана пре Пасхе, Црква обично проводи у посту. Осим тога, и шест дана Пасхе (Страсну седмицу) сав народ проводи у сухоједењу.”
(Kурир.рс)
