U nekim zemljama glog se prvenstveno gaji kao živa ograda, međutim, još pre pola veka je dokazano da cvet i list od ove biljke imaju vrlo pozitivno dejstvo na čovekov organizam. Prema pisanom tragu dr Jovana Tucakova, i cvet i list mogu da pomognu u lečenju nervoze, nesanice, gušenja, srčanih problema, protiv visokog krvnog pritiska. Takođe, pomažu kod grčenja materice i tonusa creva.
Poslednjih godina kod nas se prave lekovi od gloga, namenjeni pre svega ljudima koji imaju probleme sa srcem, onima sa slabim nervima i ženama u predmenopauzi i u menopauzi. U narodnoj medicini posebno se isticalo blagotvorno dejstvo gloga na staračko srce. Dokazano je da glog zaista povećava snagu srčanog mišića, poboljšava provodljivost impulsa i smiruje lupanje srca. Dobri rezultati su postignuti i kod mlađih ljudi, posebno kod srčanih nervoza.
Naš narod je vekovima koristio magijske postupke u lečenju raznih bolesti. Kult glogovog drveta očuvan je do danas, pa je opstalo i verovanje da čovek koji je bolestan odnese kolač od kukuruznog ili pšeničnog brašna do gloga i tamo ga okači uz reči: U glog ulog, a u telo odlog! Verovalo se da je ovo drvo zaštitnik zdravlja i da ga se plaše svi demoni i bolesti. Poznat je i običaj Roma iz Šumadije koji su se na Đurđevdan pričešćivali glogovim listom.
Glog raste po ogoljenim, kamenitim i suvim mestima. Da bi se sačuvala njegova lekovita svojstva, važno je znati šta, kako i kada brati. Do cvetova se dolazi kad je u cvatu polovina otvorena, a druga polovina još u pupoljku. Treba uzbrati cele cvasti isključivo po suvom vremenu, još bolje ako je sunčan dan i staviti ih u korpe.
Glog je, inače, trnovit, razgranat i otporan grm koji raste do četiri metra. Listovi su podeljeni u tri do pet režnjeva i po obodu testerasti, a cvetovi beli, ređe malo ružičasti sakupljeni u mirisne cvasti slične štitu. Ističe se mnoštvom prašnika crvene boje. Plod je okruglasta i malo duguljasta crvena, mesnata koštunica sa jednom do tri semenke. U gloginjama ima masnog ulja, šećera, limunske, vinske i drugih kiselina, dok kora sadrži alkaloide.
Na našim prostorima najrasprostranjeniji je beli glog, u čijem se plodu nalazi samo jedna semenka. Njegov cvet i list najčešće se beru i prodaju pod imenom crvenog gloga.
Ukoliko ste se opredelili da pronađete lek u čaju od gloga za neku svoju boljku, treba da znate da duža i svakodnevna upotreba može da izazove mučninu, pa čak i trovanje. Preporučuje se da se posle pet do sedam dana lečenja čajem napravi pauza od dva-tri dana. Podrazumeva se, naravno, da pacijent za sve vreme terapije mora biti pod nadzorom lekara ili fitoterapeuta.
RECEPTI
*Zaustavite aritmije
Za sprečavanje nepravilnost u ritmu srčanih otkucaja, po receptu dr Jovana Tucakova, sami napravite lek. Tri do pet puta dnevno pre jela na kocku šećera nakapati po 15 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od cveta i lista gloga. Za isti poremećaj preporučuje se i pet kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdrobljenih gloginja. Možete da napravite i čaj tako što ćete jednu kašiku cveta gloga preliti čašom ključale vode. Ostaviti da odstoji dva sata, procediti i piti u dve doze pre jela.
*Ako imate usporen rad srca
Uzmite po 50 g cveta i lista gloga i lista matičnjaka. Pomešati, dve kašike ove mešavine preliti sa tri decilitra ključale vode. Poklopiti posudu i ostaviti dva sata da odstoji. Procediti i piti čaj u toku dana pre jela.
*Pobedite arteriosklerozu i pritisak
Odvojite po 25 g gloga, belog luka, rastavića i imele. Od dve kašike ove smeše pravi se čaj tako što se popari sa tri decilitra ključale vode, poklopi i posle dva sata procedi. Napraviti čaj i pijte dva puta u toku dana pre jela. Za ove bolesti može da se koristi i mešavina od 20 g cveta gloga i kamilice, maslinovog lista, imele i belog luka.
