Od kada je počelo prikazivanje serije “Senke nad Balkanom” javnost je ponovo postala zainteresovana za prilike u Srbiji između dva rata, a posebno za kozake i Bele Ruse, koji su u seriji, pored Srba, predstavljeni kao negativci.
Neosporno je, međutim, da su ruski doseljenici doneli velike kulturne i društvene promene u Srbiju, te i da su učestvovali i ostavili traga u gotovo svakoj oblasti i društvenoj delatnosti naše zemlje.
Oktobarska revolucija nije uticala samo na prilike u Rusiji, već se i te kako odrazila na prilike u Srbiji. Rusija, koja je do tog doba bila glavni oslonac Srbiji, nestala je u revoluciji. Nova država koja ju je zamenila, SSSR, bila je neprijatelj Jugoslaviji i vodila je politiku čiji je cilj bio njeno razaranje i stvaranje nacionalnih država. To neprijateljstvo bilo je pojačano zbog velike ruske emigracije koju je Jugoslavija primila.
Prema nekim navodima u Kraljevinu SHS stiglo je oko 100.000 ruskih migranata, dok se prema drugim broji manje od 50.000 Rusa i oko 5.000 kozaka.
Već po dolasku u Srbiju, kozaci, organizovani i disciplinovani, nisu birali posao koji će obavljati. Radili su u užasnim uslovima, hladnim barakama, na izgradnji puteva, u rudnicima, čak su bili i graničari.
Jedan broj njih zapao je i u kriminal.
U normalnim okolnostima kozaci i rusi oblačili su se kao građani, a kako istoričari navode, svoju uniformu nosili su samo u specijalnim prilikama.
Među emigrantima bilo je mnogo lekara, naučnika, a prema rečima Andreja Tarasjeva, koji je autor nekoliko knjiga o Belim Rusima, malo je poznato da su upravo oni bili osnivači nekih od najvećih institucija u Srbiji.
Jedan od tih Rusa koji je zadužio Srbiju bio je i pradeda proslavljenog srpskog tenisera Viktora Troickog.
— Mnoge fakultete su osnovali Rusi, recimo jedan od osnivača Poljoprivrednog fakulteta bio je Stebut, njega sam poznavao, dolazio je u crkvu, bio je naš parohijan. Redovno je dolazio i najveći stručnjak za crkveno pravo Sergej Troicki, teniser Viktor je njegov praunuk. Predavao je crkveno pravo, ali i na Pravnom fakultetu u Subotici. Tu je zatim Viktor Saljnikov, Konstantin Voronjec, oni su osnivači naših fakulteta i članovi SANU. A koliko je tek bilo lekara, sećam se, kad se razboleo Isidor Papo, insistirao je da ga operiše jedan od njih, lekar iz Rusije, iako je već bio u penziji. Evo još jednog malo poznatog detalja, za vas Srbe, ali i među nama, svi smo bili Rusi, bilo da smo Rusi, Ukrajinci, Belorusi, nismo se delili. Maksimalno smo vraćali za ono dobročinstvo koje je učinjeno Rusima u Srbiji. Tu je i jedna naša sramota, moji dedovi i roditelji, većina iz njihove generacije, nije naučila srpski. Zbog toga je bilo i nezgodnih situacija zbog homonima, istih reči koje imaju drugačije značenje. Bilo je to nepoštovanje zemlje u kojoj si. Sećam se nekog starog generala koji je dolazio kod mog dede, jednom je rekao: „Pa kakvi su ovi Srbi, kakav je to narod, pa mi smo već dvadeset godina ovde, a oni još ne znaju ruski“, rekao je jednom prilikom za Sputnik profesor Filološkog fakulteta Andrej Tarasjev.
Autor: Opanak (S.V)
