“Pouke ostroškog igumana” čuvaju se u molitvenom predanju ostroške svetinje. One se prenose sa kolena na koleno iz usta igumana ostroške porodice, a taj dar predaje se u molitveniku ostroških igumana. Ovo su samo neke od tih dragocenih pouka koje po mogućnosti treba da čitamo svaki dan ili makar jednom nedeljno.
“U času očajanja znajte da ne ostavlja vas Gospod, nego da vi ostavljate Gospoda.
Ako živite u zajednici sa drugima, služite im kao samome Bogu i za svoju ljubav ljubav ne tražite, niti za smernost pohvalu, niti za služenje blagodarnost.
Pre nego što nešto kažete, razmislite neće li vaša reč ili delo ožalostiti Boga ili vašeg bližnjeg. Ne osuđujte tuđeg slugu kada stoji ili pada; ima on boga svoga koji ima moć da ga od pada odvrati ili u padu zaustavi.
Pamtite da čas koji od vas oduzima vaša lenjost može da bude poslednji u vašem životu, i da za njim može doći smrt i sud. Udaljavajte se od uživanja i svega što je prolazno.Ne zadajte bol nikome i ne uzvraćajte grdnju na grdnju, žalošću na žalost, pa će u knjizi života vaše ime biti napisano sa prepodobnima.
U delima ljubavi prebivajte i onda kada ljubav prema bližima ne osećate – to nije licemerje nije gluma. Činite dela ljubavi i naučićete se ljubavi. Ona će postojanim upražnjavanjem takvih dela postati sama priroda naša i disanje naše.
Nije spasenje u mnogorečitosti, no u savršenom paženju na sebe. Odvikavajte se od raspravljanja i prepirki, smućujući srce oni vas lišavaju mira u duši. Svakoj svadljivoj pomisli protivstavljajte Isusovu molitvu:
Gospode Isuse Hriste, sine Božji, pomiluj me grešnoga.
Ne verujte predrasudama, tajnim klevetama, javnim ogovaranjima, snovima i sebi. Lukava podozrivost nije svojstvo hrišćansko i zato je ne usvajajte. Mudrost, trezvenoumne obazrivosti i neporočnost, pak, traži od nas Gospod u Svetom pismu.
Budite mudri kao zmije i nezlobivi kao golubovi. Svagda se držite sredine – krajnosti nigde i ni u čemu nisu za pohvalu. Pamtite reč starca: Ko može da podnese, sve podiže. Zlo pobeđujte dobrom, zlo se zlom ispraviti ne može. U klonulosti duha nagonite srce i jezik svoj da se moli ovako:
Gospode spasi me, propadam, Gospode, prosvetli tamu moju, Gospode, obasjaj me licem svojim.
Ako si sklon melanholiji, ne zatvaraj se u kuću, nego pravi izlete. Odlazi u brda i šetajući pokušaj da se moliš, to mnogo pomaže. Ne opravdavajte sebe, ne raspravljajte se, snishodite karakterima i godinama. Tešite svakoga čime možete. Upotrebite svoj um i jezik samo na nečiju korist i pouku. Ako vam dođe da ogovarate, setite se grehova svojih koje ste od mladosti učinili i osudite sebe što ste ih počinili.
Neka vam život teško ne pada, on je nepodnošljiv samo za zločestivce, a onaj koji veruje u Gospoda Isusa Hrista, nada se u njega, ljubi ga, za njega je život vazda snošljiv.
I vama i sebi želim u ovom životu samo očišćenje od greha i molim Gospoda da sa nama učini sve što mu bude ugodno da očisti grehe naše i izmije bezakonja naša, makar za to bili potrebni i poniženje i sramota. I vi i ja treba da živimo po zapovestima Božjim, a ne samo po zapovestima ljudskim.Radi koristi sopstvene duše volite usamljenost i pokorivši se u potpunosti zapovestima Oca nebeskoga, naučite srce svoje neprestanoj molitvi Isusovoj. Od unutarnjeg prebivanja Gospoda Boga u vama, postaćete u svemu trpeljiviji, obilniji ljubavlju i smerniji.
Pazite da lenjost ne raslabi vaše snage za podvige duhovne, ona je prvi neprijatelj onih koji podližnički hode putem spasenja. Ali u pogledu spasenja svoga, niti očajavajte niti tugujte prekomerno ako ponekad i oslabite u podvigu. Bez odrečenja od sopstvene volje, nemoguće je započeti delo sopstvenog spasenja, a kamoli se spasti. Izmolite za sebe od Gospoda samoodricanje, čeda moja, ono je neophodno za spasenje.
