Jednog dana u jednom frizerskom salonu, došao je čovek sa namerom da se ošiša i skrati bradu, kao što je to godinama unazad činio. Započeo je kao i uvek neobaveznu priču sa frizerom. Pričali su o mnogim temama pa su se dotakli i teme o Bogu.
Frizer reče: – Znaš šta, ja ne verujem u Boga.
– Zašto? – upita ga čovek.
– Kad izađeš na ulicu i pogledaš malo bolje svet oko sebe, shvatićeš da Bog ne postoji. Objasni mi ovo, da Bog postoji, da li bi bilo toliko bolesnih ljudi na svetu? Da li bi bilo napuštene dece? Prosjaka po ulicama? Da li bi bilo ratova i razaranja? Da Bog postoji, ne bi sigurno bilo patnje i bola. Da ima Boga, sigurno ne bi dopustio da se loše stvari dešavaju. Zato, nema Boga!”
Čovek je zaćutao. Izgledalo je kao da frizer ima pravo. On sam nije imao šta da kaže kako bi opovrgao njegove reči. Posle nekoliko minuta frizer je završio svoj posao. Čovek je platio, zahvalio se i izašao na ulicu. Napravivši samo par koraka, ugledao je čoveka sa dugom kosom i zapuštenom bradom. Izgledao je sav neuredan i nepočešljan…
Čovek je na trenutak zastao gledajući ga. Odjednom se okrenu i vrati u frizerski salon, i reče frizeru:
– Znaš šta? Frizeri ne postoje!.
– Kako ne postoje?” – iznenađeno upita frizer.
– Pa fino ne postoje, jer da postoje ne bi bilo neurednih i zapuštenih ljudi kao što je onaj na ulici koga sam sad video.
– Prijatelju moj, frizeri postoje, samo što ljudi ne dolaze k njima. – uzvrati frizer.
– Tačno!-potvrdio je čovek i nadodao: – Isto tako, i Bog postoji – samo što ljudi ne dolaze k njemu.
