Мило дечје лице, велико срце дечака који се вратио на непријатељску територију јер је заборавио свог пса, инспирисали су Дајану Петровић да му посвети песму
Слободан Стојановић (12) крвнички је убијен у јулу 1992. године у насељу Kаменица код Зворника. Његово тело пронађено је у јами у засеоку Бајрићи у Новом Селу код Зворника, а идентификован је ДНK анализом.
Тело дечака пронашао је патолог у јами код села Доња Kаменица у старом плавом радничком мантилу заједно са неколико убијених Срба. У горњој вилици није имао шест предњих зуба које су му избили. Стомак му је био распорен у облику крста, Елфета му је секла ушли, а на крају и пуцала у слепоочницу из непосредне близине.
Дечак је настрадао неколико дана након што је његова породица побегла код кумова у заселак Џенарике. Мали Слободан се сетио да је заборавио свог пса. Док су сви спавали искрао се и вратио по Лесија. Преплашеног Слободана ухватила је Албанка, скинула га и зверски убила.
Свирепо убиство потресло је цео Балкан и ни данас није заборављено. Слободаново лице већина Срба сада зна да препозна, а многе оно прати.
Мило дечје лице, велико срце дечака који се вратио на непријатељску територију јер је заборавио свог пса, инспирисали су Дајану Петровић да му посвети песму.
Ово су стихови које му је упутила.
Слободану Стојановићу
Ако сам већ морао отићи
И заборавити где сам се родио
Заборавићу и где сам проходао и проговорио
Заборавићу и стазе и небо
Двориште и цвет
Цео трулежни свет…
Али како да заборавим најбољег друга
И пса?
Чујеш ли оче, рекох,
Заборавили смо пса…
Остао је на ланцу свезан.
Заборавио сам свога пса…
И шта ће сад с њим да се деси?
Заборавио сам да загрлим,
Да одвежем Леси.
Ако сам могао заборавити свога пса
Заборавићу и да је рат,
Заборавићу
У слепоочницу уперену пушку
И нож под гркљаном.
Заборавићу им:
Kако су ми крстолико дубили трбух
Јер су ме у Христове ране обукли,
Па васкрсли.
Опростићу им све до заборава
Само да одвежем пса
Да му свој комад хлеба преломим
Да га загрлим,
Да ми опрости што је због мене
умало на ланцу страдао.
Да га одвежем да будемо слободни
Пријатељи до смрти одани.
У фебруару прошле године, сведок Тужилаштва БиХ у судници је рекао да му је Елфета Весели потврдила приче које је раније чуо како је убила дечака.
Мустафа Тучић је навео да је средином октобра 1992. године отишао у Тузлу, те да је чуо приче да је дечак убијен у Бајрићима и да је то урадила Весели. Сведок је рекао да је срео Весели и питао је јесу ли истините приче.
– Она је ућутала и стала. “И они су мени убили оца и брата. Ја сам избезумљена”, рекао је Тучић.
Након што му је Тужилаштво предочило записник у којем је изјавио да је упитао Весели је ли убила дечака као што се прича, на шта је она одговорила са: “Јесам, хоћу, и они су мени убили брата и оца” – сведок је одговорио “да је то то”.
Апелационо веће Суда БиХ другостепеном пресудом повећало је у децембру Елфети Весели затворску казну са 10 на 13 година за убиство Слободана Стојановића 1992. на подручју Зворника.
Telegraf
