Na prostoru Starog Rasa, gde je Stefan Nemanja stvarao prvu srpsku državu, zavladala je prava pomama za zakopanim blagom velikog župana. Tragači nisu samo domaći, iz Srbije, već često dolaze i iz inostranstva. Kopaju obično noću, krampovima i ćuskijama, a oni najambiciozniji koriste i najsavremenije detektore za otkrivanje plemenitih metala.
Pre nekoliko godina dogodilo se da je pronađen i vredan ćup kom se izgubio svaki trag, dok su Nemci za vreme okupacije i bivša komunistička vlast razdelili veliki deo Nemanjinog blaga.
Na udaru tragača za zlatom najčešće su i Deževska dolina u kojoj se nalaze ostaci Nemanjine saborne crkve i rodne kuće Svetog Save, Gradina na Pazarištu, stari grad Jeleč na Rogozni, Maglič u dolini Ibra, crkva Pavlica kod Raške, ostaci crkve Svete Varvare u Lukocrevu kod Novog Pazara, Vrsenica kod Sjenice, Gluhavica kod Tutina…
Nakon što se uvere da blaga nema, tragači za sobom ostavljaju porušene zidove, polomljene nadgrobne ploče, oskrnavljene spomenike… Poslednji put zlato su tražili na lokalitetu Gradina, u Postenju kod Novog Pazara, gde je ekipa arheologa akademika Jovanke Kalić pronašla ostatke nekoliko crkava. Najverovatnije ništa nisu našli, a pričinjena šteta bila je velika.
– Narod je prosto opsednut Nemanjinim blagom. Gde god smo počinjali istraživanja, za nama su išli nepoznati ljudi koji su nam, tražeći zlato i druge dragocenosti, rovarili po arheološkim lokalitetima i nanosili nam veliku štetu. Nisam čula da se neko obogatio. Pre mislim da džabe kopaju. Nemanja je bio skroman čovek, zlato je tada bilo retkost, ako ga je i bilo, zašto bi ga zakopavali po temeljima i crkvama – kaže Dragica Premović-Aleksić, arheolog i dugogodišnji direktor Muzeja Ras u Novom Pazaru.
Međutim, pre nekoliko godina dogodilo se da su ukrali vredan predmet koji nikad nije pronađen:
– Pre nekoliko godina neko je ovde u Deževi, pored Nemanjine česme, noću iskopao veliki ćup. Sutradan smo pozvali policiju, jasno se videlo ležište ćupa, nažalost, nikad nije otkriveno ko je kopao i šta je bilo u ćupu. Mislim da ne kopaju ljudi džabe – priča meštanin Prvoslav Senović.
Na meti tragača za Nemanjinim blagom najčešće je bila Petrova crkva kod Novog Pazara, po mnogima najstarija hrišćanska bogomolja na Balkanu, svetsko kulturno dobro pod zaštitom Uneska, koja je dva puta organizovano i javno “prekopavana”.
– U crkvu su u proleće 1942. banuli Nemci koji su bahato prekopali njenu unutrašnjost. Išli su i do tri metra dubine. Našli su nekoliko sanduka i više dragocenih predmeta koje su odneli. Niko verovatno nikada neće saznati šta se nalazilo u sanducima. Po jednoj verziji, Nemac, komandant ove operacije, sklonio je blago negde u Švajcarsku, a potom je poslat na Istočni front gde je poginuo. Ko zna da li je svojim naslednicima i saradnicima rekao gde je blago sakrio – priča Vukašin Kašo Roglić, čija je kuća samo stotinak metara od Petrove crkve.
– Posle Nemaca došli su komunisti. Pod budnim okom Udbe oni su pedesetih godina prošlog veka ispod jednog zida pronašli sanduk pun dragocenosti. Niko tada nije smeo da pita šta su tražili i šta su našli – priča 85-godišnja Božidarka Janić.
Imala je dvadesetak godina kada kada je kao i drugi meštani želela da sazna šta traže u crkvi, ali nikom nisu dozvolili da priđe.
– Nekoliko dana bio je blokiran i put Novi Pazar – Raška, koji prolazi tik uz Petrovu crkvu. Čula sam da je lično Slobodan Penezić Krcun nadžirao potražnju za zlatom – ističe Božidarka.
Zvanično, Udba je našla sanduk jednog ilirskog kneza u kome je bilo puno ćilibara, raznih dragocenosti i starog oružja. Deo tog blaga navodno se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, a deo je, sumnja se, Tito poklanjao stranim državnicima ili je završio u privatnim kolekcijama tadašnjih komunističkih moćnika.
Vesti-online
