Stari Beograđani pripovedaju da su se u današnjoj zgradi Kluba književnika, nekada kući znamenitog Srbina i velikog državnika Milana Piroćanca, upoznali kralj Milan i Artemiza Hristić.
Ubrzo pošto su se upoznali između vladara i Artemize Hristić rodile su se simpatije, a potom su otpočeli i vezu.
Kralj Milan je abdicirao 22. februara 1889. godine, a pre toga se razveo od kraljice Natalije. Svojim prijateljima je poverio tajnu: da želi da oženi Artemizu, koja se u međuvremenu razvela. Do braka, barem zvaničnog, nije došlo. Krajem te godine rođen je Đorđe, koji je odmah u javnosti označen kao vanbračni sin kralja Milana.
Sve što se tiče Đorđa do danas je ostalo u velikoj meri nerazrešeno. NJegovo ime se pominje u istoriografiji na ograničenom broju mesta. Tek kroz periodiku i neke druge izvore uspeva se da se, između redova, sazna nešto novo.
Đorđe se do pada dinastije Obrenović 1903. godine pominjao u kontekstu pisama, koje je imala Artemiza, a u kojima ga je kralj Milan priznavao za svog sina. Kralj Aleksandar je navodno išao u Carigrad, kod Sultana, da od njega traži da mu da ta pisma. Posle Majskog prevrata članci o Đorđu se pojavljuju u velikom broju novina u inostranstvu.
Neretko u mnogim natpisima se pominje kao poslednji Obrenović. Ono što se saznaje jeste da je Đorđe živeo u Carigradu, da su na njega nekoliko puta pokušavali da izvrše atentat, da ga je usvojio prijatelj kralja Milana Eugen Žiči, da je trebalo da se školuje u poznatoj bečkoj terezijanskoj školi, ali da je došla zabrana s vrha; da je bio poznat po svojim akrobacijama, koje je umeo da izvede koristeći dva revolvera i da je zato nastupao čak u jednom cirkusu; da je koristio dva imena: Milan Hristić i Đorđe Obrenović.
Moglo bi se navesti još nekoliko zanimljivosti iz njegovog života.
Ono što je činjenica jesete da se on skoro uopšte nije pominjao u srpskoj javnosti. Pera Todorović ga je u svojim novinama pominjao ali pod imenom Obren.
Ono što se može saznati na osnovu nekih natpisa iz tadašnjih stranih novina, jeste da je Đorđe učestvovao u kontraverzi iz 1906. Godine. Vasa Kazimirović navodi da su se po Srbiji rasturale razglednice na kojima je bio njegov lik i natpis vođe kontrazaverenika kapetana Milana J. Novakovića, da je to jedini pravi naslednik srpskog prestola. Treba imati u vidu da je kapetan Milan Novaković u svom dnevniku, koji je objavljen nekoliko nedelja po njegovoj pogibiji 1907. Godine, pisao o Đorđu, ali u vrlo lošem svetlu.
Poznavaoci strane štampe, na osnovu fotografija koje su izlazile, u stranoj periodici, potvrdili su da je reč o autentičnim fotografijama, kao i da je lik Đorđa Obrenovića ostao nepoznat našoj savremenoj javnosti. Uprkos svemu tome, samo na osnovu fotografije, može se utvrditi, da postoji neverovatna sličnost Đorđa sa njegovim ocem kraljem Milanom Obrenovićem.
Izvor: Obrenovići
