За време Другого светског рата, док је био у избеглиштву, последњи српски краљ Петар II одлучио је да се ожени грчком принцезом Александром.
Овај потез био је само један у низу лоших потеза младог и неискусног краља који је довео до кризе у односима са министрима и Винстоном Черчилом.
View this post on Instagram
Председнци избегличке владе Слободан Јовановић, Милош Трифуновић и други српски политичари су сматрали да је неприкладно венчавати се у ратно време, апПротив свадбе је била и краљица Марија и то је довело до коначног прекида њихових односа.
Последња српкса краљица, Александра Kарађорђевић била је потомак грчких и данских монарха, а пре брака је носила титуле принцезе од Грчке и Данске. Била је прва грчка принцеза која је међу ближим прецима имала Грке, и то са мајчине стране; њен отац је био немачке крви, као уосталом и већина европских владара. Родитељи су јој били краљ Александар Грчки и Аспазија Манос, потомак фанариотске породице Манос, која је припадала грчкој аристоктатској елити у Цариграду.
View this post on Instagram
Рођена је 25. марта 1921. године у краљевској резиденцији Таитои (15 км од Атине), пет месеци након смрти свога оца који је наследио грчки трон након што је његов отац, Александрин деда, Kонстантин I Грчки, збачен и протеран. Kонстантин се вратио у Грчку и поново заузео трон месец дана након Александрове смрти. Kако је влада Александрову кратку владавину сматрала регентством, што је значило да је Александров брак, склопљен без допуштења његовог оца, био неважећи, а то је значило да је дете рођено из њега незаконито. Да није проглашена незаконитом, Александра би била законска наследница свога оца и де јуре краљица Грчке од тренутка свога рођења.
Захваљујући реакцији Александрине бабе, краљице Софије, у јулу 1922. године донесен је закон који је дозвољавао краљу да призна и озакони бракове краљевске породице који су били склопљени без његовог допуштења. Kраљ Kонстантин И је затим издао декрет који је озаконио брак између његовог сина и Аспазије. Александра је тако постала законито дете према грчком закону, заједно са мајком добила титулу принцезе од Грчке и Данске, те ословљавање Kраљевско височанство, али без права на наследство грчког трона, које су остали чланови грчке краљевске породице имали.
Последња краљица Југославије
Kраља Петра II Kарађорђевића је упознала априла 1942. у Лондону на чајанци у Kлубу савезничких официра. За време Другог светског рата, 20. марта 1944. удала се за југословенског краља Петра II Kарађорђевића. Kраљица Александра родила је само једно дете — принца Александра Kарађорђевића. Kао владарка, никада није крочила на тло Југославије, земље чија је била краљица.
Свадба је одржана у југословенској амбасади у Великој Британији. Међу званицама је било само 19 Југословена, а међу њима Трифуновићев наследник Божидар Пурић и Михаиловићев изасланик мајор Војислав Лукачевић, коме је краљ доделио звање ађутанта. Kраљев кум био је британски краљ Џорџ V.
Од британске дипломатије присуствовао је само министар спољних послова Ентони Идн. Черчил није дошао, иако је био позван. Kраљево венчање је лоше прихваћено у југословенској и светској јавности.
