Popularni glumac Nenad Jezdić je pre 15 godina odlučio da gradsku gužvu zameni životom na imanju u selu Zabrdica kod Valjeva. I ako vas put tamo navede, zateći ćete ga kao domaćina kojeg celo selo zna, kako radi sa majstorima oko kuće, vozi traktor, seče drva, pravi rakiju…
– Kada bi se stručnjaci bavili mnome, verovatno bi dolazak ovde definisali kao beg od svega. Ali zašto da ne budem jak pa da pobegnem od sebe? To sam i uradio. Ovo je ogromno odricanje i podvig, tako da sam ja bio jak da pobegnem od sebe – objasnio je Jezdić ekipi Pulsa koja ga je obišla u Zabrdici.
I fascinantno je videti ga u ovoj životnoj “ulozi”. Umetnik kojeg viđamo po crvenim tepisima, a nema problem s tim da zasuče rukave i radi na njivi.
– Ako bih sve ovo tumačio kao gubitak i odricanje, onda bih bio u problemu. Mene selo užasno vuče i ne odvaja me od mog paralelnog sveta u pozorištu. Tamo se ništa značajno nije desilo u poslednje vreme i nisam sebe lišio za neko preterano pozorišno iskustvo. Ako mi se nekada i desi da se zamislim nad tim da li sam nešto izgubio, kažem sebi: „Realno, nisi ništa propustio, a ovde si izgradio sebi neki novi svet“.
Naravno, nije ni u tom svetu baš lako.
-Jeste, imam dvadeset hektara zemlje, a završiću u metar sa dva. Zato se ne predajem. Na početku nisam doživljavao sebe kao nekoga ko bi mogao da izgura sve ovo. Video sam sebe kao glumca. Da nemam tako razigranu maštu kao što imam, ne bi se ništa desilo, niti bi bilo u fazi u kojoj je sad – kaže Jezdić. Ipak, pomišljao je da od svega digne ruke.
Velika porodična kuća, još jedan, novi objekat od preko hiljadu kvadrata gde će otvoriti i restoran, dvadeset hektara zemlje – ima tu dosta posla.
– Svako jutro razmišljam o tome da dignem ruke od svega…
– Što sam duže u ovom kolu i vrtlogu, pomislim: „Šta će meni sve ovo“. Ipak, zemlja me je vezala za sebe. Pokazala se u svom najtežem obliku, ali me je isto tako nadahnula. Ovde imam šansu da uradim nešto dragoceno za sve svoje. Ovo je sada moja potreba. Moram ovo da uradim zbog svoje porodice, ali i zbog ljudi iz ovog sela koji rade i koji će tek raditi kod mene i na radost njihove dece – objašnjava Jezdić.
Ponosno se predstavlja kao seljak, dok se s druge strane ježi od epiteta VIP.
– Šuša, fuksa, džiber, to su karakteristike. A seljak je divan čovek. VIP seljak etiketa bi mi smetala, a etiketa seljaka ne. Mi se zanosimo da VIP postoji u Srbiji, ali sam siguran da tako nečega nema kod nas.
Izvor: Puls online/Noizz.rs
