Црква је одувек прослављала Пресвету Богородицу као покровитељицу и заштитницу хришћана, која својим молитвама умилостивљава Бога према грешнима. Позната је по помоћи појединцима и народима у рату и миру, и свуда у невољама.
Догађај који црква празнује десио се 14. октобра 911. године, у време цара Лава Мудрога (Философа). Било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Црква је била пуна народа, а негде у позадини стајао је свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем.
У четири сата после поноћи, угледао је свети Андреј Пресвету Богородицу са распростртим омофором изнад народа, као да том одећом покрива народ.
Била је одевена у златокрасну порфиру, и блистала окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Свети Андреј показа руком Епифанију и упита га да ли и он види ”Царицу и госпођу, како се моли за сав свет”, што Епифаније зачуђен потврди.
Покров Пресвете Богородице јесте њен омофор (покривач) који је она разастрла над Хришћанима – у виђењу које је имао преподобни Андреј Јуродиви и његов ученик.
Због тог догађаја уведено је празновање, да подсећа на тај тренутак и на стално покровитељство Пресвете Богородице кад год то од ње верници молитвено траже.
Овај празник је слава манастира Пећке Патријаршије. Иначе, познат је и под именом Покровице, Богородичин покров и Женски празник.
У Поповом пољу многе жене посте пред Покровице како би се причестиле на сам дан празника. Славе га жене да би лакше рађале и подизале децу. Они који немају деце се моле на тај дан Пресветој Богородици да добију децу.
