Odgovor je u staroslovenskom. Rečju „plav“ označavala se sasvim bleda, neizrazita nijansa boje od bledožute do bledoplave ili sivkaste nijanse boje. „Vidite njive kako su plave pred žetvu“, piše u Zografskom jevanđelju, staroslovenskom spisu na glagoljici. U nekim srpskim krajevima dugo se čuvalo to značenje. „Žutilo može biti po sili boje plavo, puno plavo, mrko“, zabeleženo je u Lici u 19. veku. U Crnoj Reci i danas kažu da postoji „žuta zagasna“ i žuta plava“. Prva je tamnožuta druga svetložuta.
Dok se pridev „plav“ koristio za bledu nijansu neke boje, za označavanje plave boje u današnjem značenju upotrebljavale su se reči „sinji“ i „modar“. U nekim slovenskim jezicima opstale su jedna ili druga reč, u srpskom su u upotrebi obe ali sa modifikovanim značenjem. Pridev „sinji“ kao oznaka za tamnoplavu boju često se koristi u metaforama za tamne boje u životu, nesrećne, zloslutne pojave. „Sinja kukavica“ je ojađena, nesrećna osoba. Pridev „modar“ koristi se za boju kože nakon udarca, promrzlina, bolesničkog bledila, usana i kože za vreme bolesti. Tako da je na upražnjeno mesto za označavanje plave boje u našem jeziku došao oblik „plav“. Nije logično to što i za plavu haljinu i za žutu kosu kažemo da je plava, ali jezička logika ima svoja posebna pravila, a mnoga leže u etimologiji.
Izvor: Fejsbuk, Rada Stijović
