Rudnik, planina koja dominira Šumadijom, nalazi se oko 100 km južno od Beograda, odnosno 15 km od Gornjeg Milanovca. Još 1922. godine Rudnik je bio proglašen za vazdušnu banju zbog idealnih klimatskih uslova, izuzetne šumovitosti i prirodnih staza zdravlja.
No, ono što mnoge najviše privlači baš na planinu Rudnik nije toliko ni blizina, ni rekreacija… nego velika tajna iz narodnog predanja koje se obistinilo u prošlom veku. Najveća misterija o kojoj se pripoveda na ovoj planini jeste blago despota Đurđa Brankovića i njegove žene Jerine.
Samo pet meseci pre Jerine, u decembru 1456. godine u svom letnjikovcu na Rudniku umro je despot Đurađ Branković i sahranjen u crkvi u Krivoj Reci, u gornjem toku rečice koja je zadržala ime Despotovica. Jerinu je, pretpostavlja se, otrovao njen sin Lazar u maju 1457. godine u tvrđavi na Ostrvici, jednom od vrhova Rudnika.
Po nekim istorijskim podacima, despot Đurađ Branković i Jerina su sahranjeni u jednoj crkvi u Krivoj Reci pod Rudnikom, po drugima, najbogatiji vladarski par tog vremena počiva u selu Slavkovica.
Međutim, jedna teorija koja se smatrala za nekakvo narodno predanje, dobila je svoju potvrdu na planini Rudniku:
Po jednom predanju sarkofag sa telom despota Đurđa Brankovića, po njegovoj izričitoj želji, bačen je u duboko jezero na vrhu planine Rudnik, jer je mislio da je zbog grehova nedostojan da bude sahranjen u zemlji. Za sada niko sa sigurnošću ne može da kaže gde su sahranjeni despot Đurađ Branković i njegova u narodu omražena žena Jerina.
Prema jednom događaju iz 1972. godine najverovatnije je da je sarkofag najbogatijeg srpskog despota već pronađen.
Odgovor na deo tajne koji već vekovima sakriva mesto gde je sahranjen despot Đurađ Branković može možda dati i svedočenje penzionisanog minera Slavka Veselinovića iz sela Beršići kod Gornjeg Milanovca koji je 1972. godine radio na istakanju jezera na planini Rudnik:
– U to vreme sam radio kao miner u PGP Knjaževac odakle sam, zajedno sa svojim kolegama, angažovan na ispuštanju jezera na Rudniku za koje se pretpostavljalo da može da potopi rudničke hodnike. Nakon što je iskopan odvodni kanal, kada smo opalili poslednju minu, iz jezera je pokuljala voda koja je sa sobom nosila mulj, kamenje, drveće, ali i sarkofag.
Sarkofag sam video svojim očima, a videle su ga i moje kolege i bio je napravljen najverovatnije od srebra ili nekog drugog metala jer i posle toliko vekova nije bio zarđao. Naprotiv, imao je metalnosivu boju. Naravno, niko od nas nije smeo da otvori sarkofag koji je rukovodstvo rudnika odmah prevezlo u Beograd, a ja sam kao i drugi mineri posle mesec-dva dobio parče papira na kojem je, kako nam je objašnjeno, bio napisan prevod teksta pronađenog u sarkofagu…
– Koliko se sećam, prevod se odnosio na poslednju želju despota da njegov sarkofag bude bačen u jezero. Nažalost, taj papir nisam sačuvao, niti znam šta je pronađeno u sarkofagu, ali znam da se tih dana naveliko pričalo da je jezero izbacilo sarkofag despota Đurđa Brankovića.
– Takođe, znam da je posle ovog događaja nekoliko dana policija pretraživala mesto gde je pronađen sarkofag. Međutim, ako neko želi potpun odgovor, onda treba da ga potraži u Beogradu, u nekom od muzeja kojem je sarkofag poslat – priča penzionisani miner Slavko Veselinović.
Posetioci Rudnika i obožavaoci srpskih misterija danas mogu da planinare do Cvijićevog vrha i strmog vulkanskog uzvišenja Ostrvice, na kome se nalaze ostaci Jerininog grada u kome je umrla Prokleta Jerina, te tamo pokušaju da odgonetnu šta se zbilo sa blagom i telom despota Đurđa.
Izvor: Vesti Online
