Мајка недавно претученог дечака на часу хемије упутила је отворено писмо председнику Србије и министру полиције.
“Ја сам мајка седамнаестогодишњака који је пре пар дана претучен у школи, док је слушао предавање из хемије. Са детаљима догађаја упознати сте, причало се о томе пуно ових дана и не бих да се на то враћам.
Желела бих да Вам кажем нешто о себи и свом детету.
Имам 48 година и 22 године каријере иза себе. Када сам била на почетку, након завршеног факултета велики број мојих, пријатеља мог супруга је одлазило из Србије тражећи бољи живот негде другде.
Нисам то желела, сматрајући најлакше је окренути се и отићи и тражити срећу и лагоднији зивот у неким богатијиим организованијим системима.
Желела сам да останем овде и да се на свој начин изборим да себи и својој породици омогућим пристојан живот у Србији, у граду у коме сам одрастала и међу људима које највише волим. Желела сам да својим делима, својим понашањем помогнем и допринесем да се у Србији нешто промени и да живот буде бољи.
Када сам добила прво дете у потпуности сам била свесна своје улоге у њеном животу и приступала њеном подизању и васпитању са пуно љубави али и пуно одговорности.
Мудри људи кажу, облик одређује судбину, а ја сам знала, да ја, као мајка, имам пресудан утицај и највише могу допринети да обликујем дете у доброг човека, здраву личност, успешног стручњака и грађанина Србије.
И тако сам кренула у родитељство… Са пуно љубави, никада се не штедећи, учила сам их лепом васпитању стално истичући значај позитивних и правих вредности битних за живот.
Увек им је указивано на значај љубави према другима, учени су да поштују туђу личност без обзира на различитост од њих, подстицани су на емпатију, указивано им је да насиље и конфликт нису начин да се реши проблем.
Својим примером, мислим да је то ипак пресудно, смо им показивали да само применом таквог модела понашања, усвајањем здравих навика, вредним учењем и радом, могу постати и бити добри и успешни људи.
Уз пуно родитељске љубави, супруг и ја смо стално бдили над њима и њиховим поступцима, надгледали их и увек када је било проблема, несташлука или лошег понашања, уз пуно приче, утицали на њих да коригују своје понашање.
И ево их сада, она има 19 година, успешан је студент на 2. години факултета, он 17, гимназијалац је и успешан спортиста, јуниорски репрезентативац.
Наравно од нас родитеља увек ће се чути да су то најбоља деца на свету, наша су…
Али, ви од првих наших комшија можете чути да су то деца која су лепо васпитана, која се увек уредно јаве, пожеле добар дан, питају за здравље, понуде своју помоћ ако виде да је потребна.
Од њихових професора можете чути да су то добра деца, позитивна, разумна, да су лидери који својим понашањем позитивно утичу на своје вршњаке.
Међу својим пријатељима и свом друштву су омиљени.
Такво дете је претучено док је било у школи и седело на часу. И то није први пут… Трећи пут је у ситуацији да буде нападнут, а да при том својим понашањем није испровоцирао конфликт и напад.
Јако сам забринута за његову безбедност и бојим се следећи пут, ако нешто сви заједно не предузмемо, неће бити палица и летви, већ нешто пуно озбиљније, од чега неће моћи да се тако лако одбрани и да последице буду само лаке телесне повреде.
Знам да нисам сама, и да у Србији има још много забринутих и уплашених мајки.
Исто тако знам да у Србији има много родитеља као што сам ја, који су потпуно одговорно приступили свом родитељству и подигли добру децу која су на правом путу да буду добри и успешни људи.
Ја сам, као родитељ дала све од себе и мислим да сам урадила праву ствар за моју децу. То је био један од мојих начина да своју земљу учиним бољим и лепшим местом за живот, подарећи јој два дивна човека.
Сада сте ви на потезу”.
