До оснивања прве српске архиепископије у Жичи, манастир са црквом св. Петра био је центар црквеног живота у Србији. За све време самосталности државе овде је било седиште рашког епископа.
Црква Светог апостола Петра налази се на једном узвишењу југозападно од Рашке, недалеко од Новог Пазара.
Овај храм је један од најстаријих црквених објеката и од изузетног је значаја за далји развој српског црквеног градителјства. У архитектонском склопу ове цркве сачувано је неколико епоха.
На месту овог храма налазила се ранохришћанска богомолја, вероватно баптистеријум, из 6. века. Језгро данашње зграде чине управо остаци те најстарије грађевине.
Претхришћанска историја Цркве Светог Петра и Павла
Ранохришћански објекат подигнут је над илирским кнежевским тумулом, који је откривен 1957. године.
У овом тумулу, који потиче из 5. века пре Христа, пронађене су грчке вазе, сребрно посуђе, златни накит, предмети од стакла и ћилибара и украси изузетне лепоте али и велике историјске и уметничке вредности. Овде је Немања примио монашки постриг од епископа Калиника. Свети Сава је одредио (1219) цркву Светог Петра за седиште Рашке епископије. У 15. веку епископија је уздигнута на степен митрополије.
Грађевина има облик ротонде у коју је уписан крст — четворолист.
Њену масивну куполу придржавају изнутра четири јака пиластра; прелаз од доњих зидова ка кубету изведен је помоћу тромпа. Уз главни, кружни део цркве саграђен је истовремено полукружни ходник и припрата са галеријом око поткуполног простора. Дозидани део на јужној страни је из много млађег времена. Архитектонски типови цркава слични овоме налазе се на неким местима у Далмацији и потичу такође из раног средњег века. У Србији је црква св. Петра једини пример овога типа.
