Једна од најлепших грчких љубавних песама настала је за време великих патњи српске војске у Првом светском рату и њиховом боравку на острву Крф. Свима је познато да је ово острво постало уточиште нашим војницима, а о пријатељском односу и дочеку локалних мештана према српској војсци зна се много.
Познато је да су се у то време многи српски војници женили мештанкама. Власник хотела “Бела Венеција” на Крфу, у коме је била смештена српска влада удао је све три своје ћерке за Србе. Међу онима који су своју љубав пронашли на Крфу био је и будући министар спољних послова Краљевине Југославије, Александар Цинцар Марковић који се загледао у Крфљанку Идалију.
Ипак, нису све љубави биле срећне. Управо једна таква романса – велика, а фатална, опевана је дивној грчкој песми “Не љути се на мене, око моје“ (“Mi Mou Thimonis Matia Mou”). Њен превод на српски гласи овако:
Не љути се на мене, око моје
“Не љути се на мене, око моје
што у туђину одлазим
птица ћу постати
и поново ћу теби доћи.
Отвори прозор
плави босиљку мој
и слатким осмехом
пожели ми лаку ноћ.
>Не љути се на мене, око моје
што ћу те сада напустити
и дођи на кратко, да те видим
да се од тебе опростим.
Отвори прозор
плави босиљку мој
и слатким осмехом
пожели ми лаку ноћ.”
У тим временима страдања и несреће родила се љубав између Гркиње и једног српског војника. И како то бива са великим љубавима у вихору рата и ова је имала болно искуство. Младић је отишао на Солунски фронт, а девојка остала да се нада и чека вољеног и његова писма. Српски младић је своју чежњу за драгом и коначном слободом лечио пишући управо ове стихове. После повлачења српске војске са Крфа и пребацивања на Солунски фронт, крећући ка коначном ослобођењу своје Србије, српски војник је поклонио ове речи Крфљанки Хондројанис Харули, која их је касније, уз малу преправку претворила у песму.
Песма је данас симбол нераскидивих веза које постоје између Крфљана и Срба, а узета је и као химна грчко-српског пријатељства. Песма је претрпела мале преправке, па је верзију коју је записала Ефтихиа Папагианнопоулос (Ευτυχία Παπαγιαννοπούλου) чуо и познати грчки композитор Димитрис Коугиоумтзис (Κουγιουμτζής Δημήτριος) који је обрадио и за њу написао музику, а једну од најлепших изведби је управо извео Георгио Даларас.
Не штедите сузе, послушајте њено оригинално извођење на грчком.
