Možda nije lepo nazvati je “bezveznom”, ali zaista, zbog njene forme na prvi pogled mnogi čitaoci ne upoznaju u trenu njenu istinsku lepotu, emociju, snagu lirskog govora. Ne prožive i ne saosećaju se sa lirskim subjektom dok on ne progovori, ovoga puta, likom i glasom Petra Kralja.
Ono što prvo pomislimo dok sklapamo stihove i note pesme “Kada te ostavi ona koju voliš” srpskog pesnika Branislava Brane Petrovića, laički, otprilike zvuči ovako: Čemu ove strofe ispunjene identičnim stihovima koji se ponavljaju do u beskraj i to bez ikakve rime?
Ovi stihovi nisu slučajno takvi.
Brana Petrović koristio je za svoje pesme kratke, eliptične stihove i činio ih naizgled svedenim i monotonim. Ali, u tom specifičnom lirskom izrazu, u toj kratkoći i nizanju identičnih stihova kroz katrene krije se sva snaga emocije koju lirski subjekat preživljava u gradativnom nizu. I mi sa njim strepimo, penjemo se od očaja do nade, od melanholije do oporavka, od totalnog beznađa i slomljene duše do potpunog ozdravljenja.
Nije slučajno što mnogi laici misle da je Petar Kralj autor ove pesme, a ne Brana Petrović. Jer, on ju je oživeo na najtačniji, najautentičniji, najstvarniji način. Udahnuo je svaku emociju iz njenih stihova, svaku tugu, prazninu, beznađe, strepnju, zbunjenost, izgubljenost, nadu, ozdravljenje… i odglumio ih tako kao da smo i mi istog trena, dok ga slušamo, zajedno sa njim preživeli napuštanje voljene osobe. On ju je odbolovao bez foliranja.
Teško da će ikada iko uspeti jednako stvarno i originalno da odrecituje Branine stihove kao što je to umeo Petar Kralj, a da bar ne pokuša da ga imitira. Popularnost ove Branine pesme dostigla je svoj vrhunac i kod onih koji poeziju retko čitaju. A to je veliki kompliment za svakog glumca.
Stoga ne zamerite što smo se prvo posvetili njenom recitatoru i njenoj skromnoj analizi, nego samom autoru. Brana Petrović, srpski pesnik, novinar i urednik, dobitnik brojnih nagrada za svoju poeziju, svakako će ostati upamćen po specifičnom izrazu koji je uneo u srpsku književnost. Te 2002. godine, njegovom smrću, može se reći da se okončala i jedna epoha u našoj poeziji i našoj književnosti. Ovakav lirski govor, među pesnicima današnjice, retko može izazvati jednaka emocionalna prožimanja i dostići lepotu kao kada je “govorio”- pevao Brana Petrović. I posebno nam je drago ako ovim putem dopremo bar do jednog čitaoca, koji zbog forme i nerazumevanja Petrovićeve pesme, poželi da odustane od čitanja i ne dopustimo mu da ne upozna svu lepotu Branine poezije koja je sakrivena u svakoj njegovoj pesmi.
Autor: Katarina Mitrović, Opanak
