Један од најзначајнијих песника српског модернизма, писац и дипломата Јован Дучић у својим богатим и разноврсним делима обрађивао је и теме о рату. У песми “Аве Србија”, Дучић је с великом горчином испевао српске поразе ратне 1915. године.
“Дука” (како су га називали пријатељи) имао је већ дводеценијско дипломатско искуство. Степеницама дипломатије кренуо је још 1907. године када је постао писар у посланству у Софији. Иако је у дипломатску службу ступио релативно касно за своје године — био је већ близу четрдесете (попут старијих жена, песник је увек љубоморно крио тачну годину рођења) — брзо је напредовао живећи готово непрестано изван земље. 1912. године постао је “секретар пете класе” посланства у Риму; затим је 1914. године премештен у посланство у Атини где је остао током целог рата.
Када му је у једној малој препирци око Винавера, кога Дучић није подносио, Црњански пребацио: “Винавер је лежао у ватри за Србију и ишао на јуриш, Ви господине Дучић, нисте”, Дучић је одговорио да му за то није била дата прилика “али је зато Србију прославио у својим песмама”.
Српски историчар, Милан Кашанин, једном приликом је истакао да је песма “Аве Србија” прожета тоном “у коме има величине библијског надахнућа”.
АVE SERBIA
“Твоје сунце носе сад на заставама,
Ти живиш у бесном поносу синова;
Твоје светло небо понели смо с нама,
И зоре да зраче на путима снова.
Још си уз нас, света мајко, коју муче;
Све су твоје муње у мачева севу,
Све у нашој крви твоје реке хуче,
Сви ветри у нашем осветничком гневу.
Ми смо твоје биће и твоја судбина,
Ударац твог срца у свемиру. Вечна,
Твој је удес писан на челу твог сина,
На мач његов реч ти страшна, неизречна.
Млеком своје дојке нас си отровала,
У болу и слави да будемо први;
Јер су два близанца што си на свет дала –
Мученик и херој, кап сузе и крви.
Ти си знак на небу и светлост у ноћи,
Колевко и гробе, у одећи сунца;
Ти си горки завет страдања и моћи,
Једини пут који води до врхунца.
Ми смо твоје трубе победе, и вали
Твог огњеног мора и сунчаних река:
Ми смо, добра мајко, они што су дали
Свагда капљу крви за кап твога млека.”
