На просторима Балканског полуострва печење на ражњу припремано је од давнина. Легенда каже да су се хајдуци, ускоци и сви одметници с пролећа окупљали у шумама и виђење прослављали управо печењем са ражња. Данас је печење са ражња а пре свега прасе на ражњу специјалитет пре свега Шумадије, али га је могуће наћи и у осталим крајевима Србије. У Србији се данас, што може изгледати необично, веома често могу видети ражњеви на којима се пеку прасићи, како постављени стоје испред улаза у кафану, а гости окупљени седе и чекају да печење буде готово. А кад буде готово гости га наручују “на кило”, и једу у кафани или га запаковано носе кућама.
Печење са ражња се једе се у свако доба године, иако се маснија печења због калоријске вредности препоручљивија у зимском периоду. Од старости животиња зависи колико ће месо бити тврдо и масно, па се као најбоље за печење на ражњу препоручује месо што млађе животиње.
Печење меса на ражњу (дрвеној или металној шипки за печење меса) обавља се непрестаним ротирањем комада меса између два носача ражња испод кога се ложи ватра док се не добије жар у већој количини.
Припрема
Месо се пре постављања на ражањ усоли и прелије разним зачиним. Затим се ражањ са месом равномерно окреће изнад ватре док се месо не испече. Током печења месо се повремено прелива водом и разним зачинима.
Ражањ се окреће ручно или се за то користи снага водене бујице (река или поток) слично воденици. У новије време се ражањ окреће помоћу електромотора. На ражањ се најчешће ставља цела (после клања и обраде) животиња: во, ован, јагње, јарац, јаре, свиња, прасе, живина … На ражњу се може пећи и разна дивљач.
Печењем на ражњу се добија веома укусно месо.
У новије време се производе и специјални електрични штедњаци (шпорети) у чијим је рернама (пећницама) инсталиран механизам за печење мање количине меса на ражњу (најчешће за живинско месо).
Неизбежан специјалитет на свим слављима, окупљањима у природи и славама у Србији је прасе на ражњу које се окреће изнад ватре и прелива пивом. Од свих јела са месом и свих врста меса, Срби некако највише воле прасе на ражњу. Овај посебан специјалитет постао је симбол свих, мањих и већих славља у Србији, окупљања под ведрим небом и традиционалних слава.
Колико је прасе на ражњу укусно, говори и чињеница да већина гостију из иностранства у кафанама и ресторанима Србије прво наручује управо прасеће печење.
