Pavlovo drvo ili paulovnija je drvo koje raste najbrže na svetu. Velikih listova (od oko 70 cm u prečniku), predivne krošnje prekrivene divnim ljubičastim cvetovima i korena koji ide u dubinu i do 16 m. Na krajnjem severu Vojvodine sve više je zasada paulovnije koja donosi solidnu zaradu. Koristi se u industriji, energetski je porede sa mrkim ugljem, od tog drveta se pravi pelet i sirovina za biomasu, a zbog brzog rasta je idealno rešenje za pošumljavanje. Mnogi ga korite i samo kao ukrasno drvo. U narodu je još poznato kao carsko i smaragdno drvo.
Iako vodi poreklo iz daleke Kine, odomaćilo se u celom svetu, a poslednji godina i kod nas. Na ovim prostorima gaji se hibrid paulovnije koji je otporan na niske, odnosno, visoke temperature. Najčešće se sadi u razmaku „četiri puta četiri“.
Za prvu godinu paulovnija poraste čak od 3 – 4 metara!
– Nakon sadnje u prvoj godini koja se radi u proleće biljka poraste tri, četiri metra. Onda se iduće godine seče do zemlje to je takozvani postupak čepovanja. Biljke možemo da sečemo svake tri, svake četiri godine i nakon seče iz istog panja idu novi izdanci . Samo jednom sadimo a sedam do osam puta možemo da sečemo istu biljku, kaže šezdesetdvogodišnji Milivoj Stefanović, agronom u rasadniku u Mišićevu.
Cveta polovinom aprila i to od treće godine. Deset godina staro stablo može da apsorbuje čak pola tone ugljen dioksida, zbog čega se posebno preporučuje u gradskim i industrijskim zonama. Idealno za brzo pošumljavanje zbog svog brzog rasta. Ipak, najviše se koristi kao tehničko drvo.
Upoznajte njenu neverovatno raznovrsnu primenu!
-Može da se koristi za loženje, grejanje, za brikete, pelete, tehničko drvo, za izradu nameštaja, u brodogradnji, bez ikakvih ograničenja. Za grejanje, za loženje, paulovniju sadimo malo gušće. Kalorična vrednost je fantastična, u rangu je mrkog uglja, dodaje Stefanović.
Od nje se još prave i muzički instrumenti, igračke… Zbog svog karakterističnog svojstva semenske čaure Paulovnije su se u 19. veku, koristile umesto stiropora za pakovanje skupocenih tanjira od porcelana, koji su se prenosili preko Tihog okeana.
Sposobnost neverovatno brzog rasta čini Paulovniju odličnim rešenjem za pošumljavanje i ozelenjavanje površina, izgradnju zaštitnih pojaseva protiv vetra, i sprečavanje erozija zemljišta na ugroženim područjima.
Takođe je i medonosna biljka, stabla posađena na jednom hektaru površine daju čak 900 kilograma nektara. Ljudi sa naših prostora za paulovniju su najviše zainteresovani zbog ogreva. Sadnice tog drveta koštaju tri evra, dok je za plantažu poput ove potrebno dosta ulaganja, za početak oko četiri-pet hiljada evra po hektaru.
Zanimljivo je i kako je ovo neverovatno i čudesno drvo dobijalo imena na različitim kontinentima do kojih je stizalo brodom:
Latinski naziv Pavlovog drveta je Paulownia, a na našem podneblju poznato je i kao Caričino drvo, zbog toga što je ime dobilo po ruskoj princezi Ani Pavlovnoj, ćerki cara Pavla I Petrovića. U Kini ovo drvo se naziva Zmajevo drvo, a u Japanu drvo Kiri. Na istoku, Pavlovo drvo se tradicionalno sadilo po rođenju ženskog deteta, da bi se prilikom udaje seklo, a od njega se pravio miraz – od svadbene spreme, pa do nameštaja za pokućstvo. Osim toga, sadilo se često i u blizini kuće, zato što se verovalo da na njega sleće ptica Feniks koja donosi sreću.
Izvori: RTV, Sadnica.rs, Južni Banat