Изреке “бити веран као пас” и “пас је човеков најбољи пријатељ” најбоље су потврђене на једном тужном случају из околине Куршумлије. Пре годину дана, пас мешанац је на аутобуској станици у селу Влахиња испратио свог власника. Он је у међувремену умро, а пас га још чека на месту где је остављен.
Седи поред пута и чека, испраћа возила, без обзира на временске прилике, он је увек на истом месту, да не пропусти неко возило. Чека свог газду који је отишао пре више од годину дана за Београд и више се није вратио. Када се власник разболео, пас га је испратио до места где су се растали и где га и данас непомично чека. Нажалост, његов власник се неће вратити, јер је преминуо у Београду.
Поједини мештани редовно обилазе овог верног пса. Неки су покушали да га удоме, али се он увек враћа на исто место, чекајући свог газду. Пре неколико дана су неке непознате особе, са комбијем лесковачких таблица, покушале насилно да одведу пса, малтретирајући га у металном кавезу. Срећом, цео комшилук стао је у одбрану верног љубимца који је остао без свог власника. Позвали су полицију, која је решила овај случај и пас је враћен на старо место.
Сада се о њему брину сви, а како се не би поново десила оваква ситуација, један мештанин га је чиповао на своје име. Хране га, мазе и пазе. А пас и даље чека…
Курир, О2
