Dva prijatelja hodala su pustinjom. U jednom trenutku su se posvađali i jedan ošamari drugog. Povređeni ne reče ništa, ali zapisa u pesku: “Danas me je ošamario prijatelj.”
Nastaviše oni svoj put, i dođoše do oaze. Rešili su da se okupaju. Onaj koji je bio povređen upao je u živo blato, ali ga je prijatelj spasao.” Opet u tišini, spaseni uklesa u kamen: “Danas mi je prijatelj spasao život. ”
Ovaj koji ga je udario i koji mu je spasio život ga upita. “Kada sam te udario, to si zapisao u pesku, a kada sam ti spasao život to si uklesao u kamen. Zašto?”
Prijatelj mu odgovori: kada te neko povredi to bi trebalo da zapišeš u pesku, kako bi vetrovi oproštaja to obrisali. A kada neko uradi nešto dobro za nas, trebalo bi da to uklešemo u kamen kako vetrovi ne bi mogli to da obrišu.
