Нема званичних историјских докумената и других писаних трагова који би сведочили где су сахрањени погинули учесници Косовског боја који се одиграо 28. јуна 1389. године, стари Југ Богдан и његових девет синова, девет браће Југовића.
Но, у Горњој Брњици, три километра северно од Приштине и исто толико југоисточно од Газиместана, попришта Косовске битке, петнаестак преосталих српских породица одавнина имају ”најјачи” доказ и тумаче да Југ Богдан и девет његових синова почивају баш у овом селу, на пет метара од улаза цркве Светих апостола Петра и Павла на странама брда наспрам села.
Испред главног улаза ове цркве из средњег века, налазе се стари споменици, девет у низу са надгробним плочама и крстовима а иза, у другом реду, споменик са надгробном плочом као десети најочуванији споменик.
-Према предању на овом гробљу су после Косовске битке сахрањена браћа Југовићи и њихов отац, стари Југ Богдан. Споменици нису довољно заштићени и у питању је деценијски немар који показује неодговоран однос према нашој баштини.
“Ми, како тако одржавамо цркву и гробље. Овде се са колена на колено преноси тврдња да су ту сахрањени, браћа девет Југовића и десети и Стари Југ Богдан”, говори Радоица Цвејић који у Горњој Брњици живи са супругом, три сина и ћерком.
Гробови девет Југовића су у једном низу, док је споменик, како мештани тумаче и тврде, старог Југ Богдана, одмах иза њих и најочуванији је. На три гроба браће Југовића стоје надгробни споменици, као и споменик старом Југ Богдану иза у другом реду, док на осталима нису очувани. Надгробне плоче са великим крстом преко целе дужине видљиве су скоро код свих споменика мада је неке покрила земља и трава.
Преостали Срби у Горњој Брњици кажу да су се некада овде, о Светом Стефану, прва крсна слава након Божића, 9. јануара – Стевандан, секла 24 славска колача, а празновани су и Свети Никола и Свети Јован као и да се увек на Задушнице пале свеће Југовићима на њиховим гробним местима.
Одлука о утврђивању Старог српског гробља и цркве Св. Петра и Павла у Горњој Брњици за споменик културе донета је 24. марта 1998. године на основу Закона о културним добрима Републике Србије из 1994. године.
Горња Брњица је у подножју Голака, на Сићевачкој реци у почетку проширења њене долине при излазу у косовску равницу. Село заједно са старим делом, има пет махала: Миљевац, Јешаничане, Брњица, Душинчане и Сињи Дол. Куће у махалама су збијене, а удаљеност између махала износи и до километар и по.
– Осим сеоске продавнице и амбуланте ми других установа немамо. Четворогодишња школа, која је некада имала 20 и више ђака, сада је затворена јер деце нема ни за један разред. Два основца два километра до школе у Доњој Брњици, као и троје средњошколаца који иду у Грачаницу, превози школски комби. Он је, иначе, и осталима из села једини превоз, зато што овде није лако имати ни приватни аутомобил. Мештани углавном живе од минималне новчане помоћи коју добијају као радници некадашњих предузећа, евентуално од пензија, а посла нема ни нас неколико младића који смо завршили школовање, али ипак не размишљамо о одласку из села – каже Милош Цвејић.
Имена девет Југовићa
Девет Југовића су митски јунаци српских епских песама преткосовског и косовског циклуса. По усменом народном предању они су били синови Југ Богдана и браћа кнегиње Милице, жене кнеза Лазара.
Постоји више навода о њиховим именима. У више песама се јављају имена тројице, Бошка, барјактара у Косовском боју, затим Дамјана и Војина. По једној од верзија имена браће Југовића су била Војин, Миљко, Марко, Љубодраг, Радмило, Бошко, Стојан, Веселин и Власкоје – Дамјан. С друге стране, у једном од записа песме Зидање Раванице се спомињу Петар, Никола и најмлађи Момир.
Завет браће Југовића
Соколови сиви тићи,
Децо моја Југовићи,
Лазар зове, круна иште,
Да идемо на бојиште.
На бојишту сабља чека,
Јел’ вам жао млада века?
Не жалимо млада века,
Јер нас вечна слава чека.
Ти ћеш с нама дико мила,
Ми смо твојих девет крила,
Нек нас виде сред мегдана,
Ко су деца Југ Богдана.
Извор: Шајкача.рс
