Oproštajno pismo Žarka Lauševića preminulom prijatelju i velikanu srpskog glumišta Nebojši Glogovcu, objavljeno je u nedeljniku NIN.
Pismo prenosimo u celosti:
Dragi Glogi,
Čitam tvoju poruku od pre neki dan:
„Znam da će biti dobro… Pričaćemo… Samo malo da prođe ovo ludilo… Što kažu, Srbi pamte do četvrtka, tako da se čujemo za vikend, a do tada, evo ti par viceva…“
Jesenas smo, čekajući prevoz na aerodromu u Bostonu, pravili planove da nešto radimo zajedno. Rekao si “radićemo sigurno ili ovde ili tamo”. Onda ti je stigla poruka i poskočio si kao malo dete:
“Dobio sam nagradu u Londonu!” Bila je to nagrada za najboljeg glumca prestižnog evropskog festivala!
Svi smo, poneti tim osećajem velikog ponosa, odigrali poslednje izvođenje “Hadersfilda”. I te noći sam te, kao i na celoj kanadsko-američkoj turneji, gledao na sceni, sa strane, nem od sreće što prisustvujem jednom čudesnom predavanju i davanju sebe glumi kakvo nikad ranije nisam video.
Moja najstarija ćerka je godinama imala svog omiljenog i najboljeg glumca. Onda mi je jednog dana bojažljivo izjavila:
“Tata, ti više nisi moj najbolji glumac!”
“Ah, ko je taj što je čedu mome pomutio razum?” – promucah nekog patetičnog Šekspira iz sećanja.
“Nebojša Glogovac…” – skrušeno mi priznade. Zagrlih je.
“Pa, on je i za mene najbolji glumac” – priznah i ja njoj.
Laknulo joj je. I zbog tebe je otputovala iz Čikaga s nama za Boston da ponovo odgleda predstavu.
Glogi, od kada sam čuo za tvoju boljku, krenuo sam nešto da pišem za nas. Pa da odigramo… ili ovde ili tamo.
I čekam da se čujemo… za vikend.
Tvoj Žarko
