Гојазност је у последњих 40 година свеприсутна у целом, али посебно у западном свету, где у САД, овој категорији припада преко 15 посто популације, рекао је дигестивни хирург др Огњен Скробић.
Додаје да нажалост, Европа почиње да их прати, па је, како каже, и код нас све више таквих пацијената.
Бодy масс изнад 40 или преко 35 удружен са још неким болестима, као што су каридоваскуарни, дијабетес, хипертензија, проблеми са плућима и слично, су индикација за хируршко лечење – рекао је др Скробић.
Како каже, пацијенти кажу да је узрок повезан са начином живота. Додаје да је све више ствари у прилог гојазној особи да не мора ни да прошета, као и врсте послова све мање захтевају физички рад.
– Људи се уљуљају у такав начин живота и килограми се само нижу. Такође, квалитет хране је исто дискутабилан – рекао је др Скробић.
Доктор каже да је у САД овај проблем везан за нешто сиромашнију социјалну категорију, јер је, додаје, храна јефтина, брза храна, та која доприноси појачаној гојазности.
Др Скробић каже да код тих пацијената постоји нешто што се зове метаболички синдром, додаје да је то „лабораторија“ одакле се производе разне штетне супстанце по здравље.
– Код гојазнијих људи често долази до запаљења једњака, што касније може довести чак и до канцера – рекао је др Скробић.
Доктор је рекао, када су у питању операције смањења желуца, да постоје разне процедуре за ту интервенцију.
– Прво постоји ендоскопска процедура, када нема реза, која се ради кроз једњак. Балон је најчешћа, када се он убаци у желудац, надувалва и он смањује простор – рекао је Скробић.
Он објашњава да се тај бало вади након 6 месеци, а пацијент мора да настави да се храни као док је имао тај балон.
– Постоји и ендоскопско сужавање желуца, као и трећа у којој се убризгава ботокс у желудац како би се успорио његов рад – рекао је др Скробић.
Доктор је рекао да, ако је неко мотивисан, и са правом дијетом, може да и са балоном направи дуготрајно и одрживо решење.
– Две најчешће операције су слив и гастрични бај пас. Слив је сужавање желуца, он се физички смањује, скрати се део желуца који се након оброка шири. Остаје онај део желуца у којем не може да се задржи пуно хране – рекао је др Скробић.
Он је рекао да се желудац поново мало прошири, али његов ефекат преко хормонских ствари, које повољно утичу, дугорочно особа има мањи апетит.
Када је бајпас у питању, ту се искључи већи део желуца, на једном делу желуца се накачи танко црево. Како каже, храна више не пролази кроз дванаестопалачно црево, већ директно иде у танко црево.
– Након интервенције код велике већине је примећен позитиван ефекат, осећају се здравије и прихватљивије. Битно је да пацијент у првом том периоду уноси храну на прави начин, да зна шта да користи и колико – рекао је др Скробић.
извор: Мирођија
