Са новчаницом од 10 динара више ништа не можете да купите, али ако поседујете ону из 1885. године – 10 динара вреди много, много више.
Kако тврде колекционари за њу у Србији данас можете да добијете од 3.000 до 8.000 евра. Ова новчаница је вредна због тога што је ретка. Велики део тих новчаница повучене су из употребе, а део њих је изгубљен па су управо из тог разлога “право мало богатство“.
Хартија ове новчанице је бела, са водотиском ознаке вредности (“ДЕСЕТ ДИНАРА “ – ћирилицом). У литератури се наводи да је хартија превучена жутом мрежицом, а технолози објашњавају да је у питању импрегнација хартије.
Гравер за новчаницу од 10 динара из 1876. године био је Л. Думонт из Париза, а није познато ко је извршио преправке клишеа за ову новчаницу из 1885. године. Величина новчанице је 131 x 96 мм. На лицу банкноте су цртежи и текстови. Главни текст се налази на средини лица.
Цртежи су: у средини горњег дела је цртеж попрсја краља Милана Обреновића (књаз српски 1868-1882., краљ Србије 1882-1889); у средини доњег дела је грб Kраљевине Србије; са леве стране је цртеж жене у народној ношњи, са снопом жита и српом; са десне стране је цртеж српског војника оног времена са пушком.
Испод женске фигуре је овални оквир, у коме је текст “Закон од 23. Септембра 1885.“ (што ће рећи Закон о измени и допуни Закона о Народној банци од 6. јануара 1883. године), а испод цртежа војника је такође овални оквир у коме је текст “§ 145 кр. зак. фалсификовање банкнота казни се робијом“. Испод грба је уоквирена цифра “10″.
Страст сакупљања старог новца у Србији није ни приближно ретка као скупоцене новчанице. Овим хобијем се бави пар десетина хиљада људи, а за највреднијим примерцима влада права помама. Овај хоби назива се и нумизматика, а у Србији постоји најмање тридесетак нумизматичарских удружења и чак 10.000 хиљада слободних колекционара.