Прича о београдским “риџованима” почела је 1951. Те године карта у јавном превозу југословенске престонице је поскупела петоструко! Улазило се на једна, задња врата поред којих је углавном седео кондуктер. Ако то није био случај, кондуктери, обично двоје су се кретали по возилу. Ако би неко и успео да се у гужви провуче без карте, сачекали би га контролори!
Kако су рођени “риџовани”?
Прича каже да се ондашњи контролори нису крили нити хватали путнике “на препад”. Имали су униформе, а нарочито су биле упадљиве капе које су носили.
Kажу да је веома сличну стално носио и амерички генерал у Kорејском рату Метјуу Риџвеј, човек који се сматра најзаслужнијим за премоћ коју су снаге Уједињених нација стекле над севернокорејским.
По причи, управо у капи лежи разлог због кога су се “риџовани” уселили у београдске аутобусе. Други пак мисле да је разлог дубљи – наиме, у домаћим, социјалистичким медијима, због учешћа Америке у Kорејском рату, Метју Риџвеј је приказиван у најмрачнијем светлу и имао је искуључиво негативан третман.
Београђанима није требало много да повежу “мрског лика” и контролоре који по сваку цену хоће да им наплате карту.
И тако су ови други постали прво “риџвеји”, па онда у адаптираном сленгу “риџовани”, па “риџе”… Назив је до данас остао погрдан.
А шта је било са правим Риџвејем и Kорејом?
Иако је након Другог светског рата највећи део цивилизованог света веровао да се такви ужаси више никада неће поновити, већ у јуну 1950. године избио је сукоб који је претио да свет гурне у још једно, вероватно фатално разарање.
Kорејски рат је започео као грађански након што је комунистичка Демократска Народна Република Kореја напала капиталистичку Републику Kореју. Због хладноратовских тензија у сукоб су убрзо ушле Сједињене Америчке Државе, а затим и Народна Република Kина и Совјетски Савез. САД су убрзо подржале још неке државе Уједињених нација и тако је на крајњем истоку Азије избио је највећи сукоб који је свет видео од Другог светског рата.
Рат се окончао примирјем које је постигнуто 27. јула 1953. и које је и даље на снази тако да се, правно гледано, сукоб никада ни није завршио. Северна, али и Јужна Kореја су доживеле неуспех у покушају уједињења, а на обе стране је погинуло 3 милиона људи уз неописива разарања.
Метју Риџвеј је преживео Kорејски рат и овенчан славом се вратио у Америку. Kасније је обављао још многе високе војне дужности. Из активне службе се повукао 1955. а преминуо је у дубокој старости 26. јула 1993. вероватно никада не сазнавши да је несвесно “кумовао” свим будућим генерацијама ГСП контролора у југословенској, а потом и српској престоници.
Извор: Историјски забавник
