Некада се сматрало да је момак стасао за женидбу када му се нагараве уснице, или заправо када му порасту први брчићи, а девојка је стасала за удају када јој порасту груди. Затим се чекало да мушкарац одслужи војску, а девојка напуни 16 година и већ су родитељи могли да праве прве планове око венчања. Понекад се догађало да млади ступе ие раније у брак, да се не би испустила нека добра прилика, добар момак или девојка или добра и богата домаћинска кућа. Због потребе за новом радном снагом, голобраде младиће су некада женили за старије и већ зреле девојке.
Ако у кући има више синова или кћери, добро се пазило да се прво најстарији син ожени и најстарија кћер уда. Међутим, нису се сви увек тога придржавали. Догађало се раније да кад просци дођу да просе најстарију сестру из неке куће, испросе млађу, јер се она младожењи више допала.
Свадба деце се сматрала најсрећнијим даном у животу родитеља, па су зато они настојали да што боље удају и ожене своју децу. Зато су пре просидбе ишли да се добро распитају о кући из које им долази зет или снаја. Такође се сматрало за велики грех кудити девојку стасалу за удају или момка за женидбу.
Момци су често тежили да се ожене девојком из другог места, да би им жена била изван утицаја мајке. Девојке су са друге стране, ипак више волеле да се удају у свом месту да би биле близу мајке и да би она могла да им се нађе ради савета и помоћи.
Kада момак и девојка стасају за брак, на разним сеоским и црквеним саборима током лета, прислушкујући жеље свога срца, али и савете родитеља и пријатеља, бирају себи партију за брак. Оно што се преко лета на саборима припреми, то се с јесени и спроведе у дело.
За разлику од данашњих модерних бракова, који се брзо скалпају, а још брже и растурају, и о чему се родитељи обавештавају тек када све буде завршено, некада су родитељи тражили својој деци прилику за удају, односно женидбу. У тим временима деца су се ретко када ишта питала у вези са тим, а није било мало случајева да су се будући муж и жена упознали тек на сам дан венчања.
Изгледа да се данас из једне крајности потпуно отишло у другу.
