Plemena Sloven i Anti žive na isti način, imaju iste običaje i slobodni su, ne dopuštajući nikako da budu porobljeni ili da se sa njima vlada, naručito u svojoj zemlji. Mnogoljudni su i izdržljivi, lako podnose žegu i hlednoću, i kišu i golotinju tela i oskudicu hrane. Prijatni su prema onima koji im dolaze kao stranci i prijateljski ih provode od mesta do meste, kudgod zatraže,tako da ako se nebrižljivošću domaćina dogodi da stranac nastrada, protiv njega (domaćina) pokreće rat onaj koji mu ga poverava, jer osvetu stranac smatra svetom.
Stanuju u šumama i oko reka, po močvarama i pri jezerima kojima se teško prilazi i prave više izlaza iz meste prebivanja zbog opkoljavanja koja ih često zadešavaju.Oružaju se malim kopljima, svaki čovek sa po dva a neki od njih i dobrim, ali teško nosivim štitovima. Služe se i drvenim lukovima i malim strelicama koje su namazane otrovnom tečnošću. Ta tečnost je vrlo jaka i deluje jako ako onaj koji je njome ranjem nije zaštićen lekovitim napitkom, ili drugim sredstvima koja poznaju vešti lekari, ili ako se rana odmah ne obreže da se otrov ne raširi po celom telu.
A kada se dogodi da se usude upustiti u pravu bitnku, vičući kreću zajedno malo napred pa ako se protivnici poplaše od njihove vike, napadaju svom žestinom, a ako ne, odmah uzmiču istim pravcem , ne žureći da svojim rukama okušavaju snagu svoga neprijatelja. Beže u šume od kojih imaju veliku pomoć, pošto umeju vešto da se bore u tesnacima.
