Очеви или Оци падају у последњу недељу пред Божић. На овај празник деца везују своје очеве и све мушкарце који сврате у кућу тога дана, тако што им ноге завежу за неки предмет попут кревета или столице, а ови се одвезују тако што их дарују нечим, као мајке за Материце.
Откуп за везивање некада се састојао у воћу или неком одевном предмету, док се данас деци углавном даје новац или поклања нека играчка или књига.
Ово је породични празник и као Детињци и Материце, а празнује се највиже због тога да би се укућани зближили, заједно окупили и радовали тиме што поклањају другоме.
Чин везивања симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама. Затим, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама, јер онај ко поседује поштено зарађену имовину и добра дела, лако ће себе откупити у свим споровима пред земаљским судовима, а посебно на последњем Страшном суду, где ће се само вредновати оно шта је у свом животу човек добро учинио.
У неким градовима очеви чак спремају и ручак на тај дан.
Села у Србији слабо знају за овај обичај, тако да се он нејчешће празнује само по градовима.
