Чачани воле да препричавају урбану легенду по којој њих ниједна власт нарочито “не мирише”, а да слична осећања и они гаје према њој. Kада се покрене та тема, осим неких скоријих политичких догађаја, већина помене и анегдоту везану за краља Александра И Kарађорђевића.
Прича каже да историја неслагања Чачака и оних на власти у држави своје корене вуче још из 19. века. Овај град је свој највећи процват доживео након што је Србија стекла независност када Чачак постаје велики центар за промет пољопривредних производа у Западној Србији. Зато можда и не чуди што су Чачани важили за верне присталице династије Обреновић.
Након Мајског преврата 1903. године Kарађорђевићи им то нису заборавили…
Kраљ Александар И Kарађорђевић “Ујединитељ” је од Првог светског рата па све до своје смрти 1934. Чачак посетио само једном!
Вероватно се ни то не би догодило да Степа Степановић, јунак пређашњих ратова и велики српски војвода, своје пензионерске дане није проводио баш у овом граду – родном месту своје супруге.
У Београд је одлазио кад је морао на позив врховног команданта и његових ратних сабораца. Време је проводио у башти. Неговао је воће и цвеће. Никоме није одлазио у посету и ретко кога је примао. Волео је да шета поред Западне Мораве по лепом времену. Управо једног таквог дана, 27. априла 1929. године Степа Степановић је преминуо.
Сахрана је одржана 29. априла 1929. године, а њој је присуствовао и краљ Александар И Kарађорђевић коме је ово била прва и једина посета Чачку.
То је уједно био највећи јавни скуп у Чачку између два светска рата, како по броју учесника, тако и по друштвеном угледу и значају присутних на сахрани.
Дневно
