Prvi maj ili Prvomajski uranak sinonim je za Praznik rada koji se proslavlja svakog 1. maja na internacionalnom nivou.
Sam Praznik rada proistekao je iz tradicije radničkog pokreta, kada je stotine hiljada američkih radnika u Čikagu izašlo na ulice zahtevajući osmočasovno radno vreme. Uoči 1. maja 1886. njih 50.000 je već bilo u štrajku. Novih 30.000 pridružilo im se sledećeg dana. A 4. maja njih četvorica optužena su za pogibuju 7 policajaca, usled bombe koja je eksplodirala tokom demonstracija na Trgu Hejmarket (Haymarket). Novembra 1887. osuđeni su na smrtnu kaznu i pogubljeni, optuženi da su zagovarali oružanu borbu i nasilje kao revolucionarne metode, ali njihovi tužioci nisu našli nikakve dokaze da je iko od njih stvarno bacio bombu.
250.000 ljudi postrojilo se duž ulica Čikaga dok je pogrebna povorka pogubljenih radnika i demonstranata prolazila gradom, kako bi izrazili svoju solidarnost.
Od tada, na Prvom kongresu 2. Internacionale održanom 1889. odlučeno je: „Prvi maj je zajednički praznik svih zemalja na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost“. Od tada se svake godine obeležava tragični Hejmarketovski događaj kao dan međunarodne radničke solidarnosti u vidu demonstracija.
Tokom vladavine komunizma 1. maj slavljen je i u bivšoj Jugoslaviji kao veliki državni praznik, a to se sačuvalo i u Srbiji do danas. Prvomajski uranak je svetkovina i običaj da se tog dana urani i ode u prirodu kako bi se tamo proveo dan.
Premda se proslavlja kao neradan dan, a obično je 2. dan maja takođe neradan, Srbi ga koriste upravo za odmor na raznim izletištima gde najčešće budu posvećeni tradicionalnom roštiljanju, kuvanju kotlića, sportu na travi, šetnjama po planini i td.
Međutim, malo ljudi zna da je odlazak u prirodu na ovaj dan nasleđen od naših predaka širom sveta, koji su svake godine ovog dana odlazili na skupove u prirodu i slavili veliki praznik uz vatru, ples, hranu i piće. To je proslava plodnosti, prilikom koje se peva i pije do dugo u noć i pale se vatre.
Prvi maj je dakle, drevna paganska svetkovina koja se praznuje hiljadama godina, a koju su posebno Kelti i Stari Sloveni smatrali najznačajnijim danom u godini – kad se od prirodnih sila i bogova koji njome vladaju, traži zaštita života i zdravlja, blagostanje, uspešnost u lovu, ribolovu, setvi i žetvi.
I danas, u Timočkoj krajini gde su se paganski običaji zadržali u svojoj izvornoj formi (koju uglavnom čuvaju Vlasi), usred nekog planinskog sela postavi se drveni stub koji simbolizuje Majsko drvo, okiti se raznobojnim krpicama i slatkišima, pa se oko njega „vijore“ devojke držeći se za ruke i prizivajući šumske vile da im se pridruže. Tri puta obiđu oko nekog stabla lepe krošnje pevušeći: “drvo nam se razgranalo meni sreću rascvetalo”, tvrdeći da tako sebi donose samo spokoj i sreću i prijateljstvo sa svim rođacima i prijateljima.
U našoj Srbiji Prvi maj se proslavlja kao nasleđena komunistička razbibriga – niti ga radnici koriste za dan borbe za bolje uslove rada, niti ovaj dan iko doživljava kao naši drevni preci.
No, ukoliko do sada niste znali za ovaj drevni slovenski običaj, pokušajte da u prvomajsko jutro obiđete oko kakvog drveta u bašti ili dvorištu, otpevate navedene reči i proverite hoće li vam zaista doneti sreću.
Opanak, Nebeski prsten
