Običaji na Veliku Gospojinu najviše se odnose na žene
Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice proslavlja se svakog 28. avgusta po gregorijanskom kalendaru, obeležena je crvenim slovom u crkvenom kalendaru jer predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika.
Slavi se u pomen Presvete Bogorodice, tačnije dan Uspenja Presvete Bogorodice, kada se ona vaznela na nebo i “predala svoj duh u ruke Spasitelja”.
Ovaj veliki praznik se u Srbiji smatra posebno danom svih žena i majki. Za praznike Veliku i Malu Gospojinu običaj je da, naročito žene, poštuju veliki broj zabrana, koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje. Dakle, vernicima se preporučuje da ne obavljaju kućne poslove, a ovo naročito važi za žene. Za praznik Uspenja Presvete Bogorodice, isto tako, nije dobro išta raditi rukama, ili započinjati nov posao.
Na Veliku Gospojinu se po celoj Srbiji održavaju vašari i narodni sabori. Najpoznatiji je onaj u Novom Bečeju ko važi za pravi vojvođanski brend. Veliki broj crkava i manastira Srpske pravoslave crkve slavi ovaj praznik kao svoju slavu.
Vreme između Velike i Male Gospojine, koja se obeležava 21. septembra, naziva se međudnevnica, a veruje se da je taj period najbolji za branje svih plodova i lekovitih trava, pa se odlazi na izvore koji, prema narodnom verovanju, imaju lekovito dejstvo.