Усековање главе Светог Јована Крститеља је црквени празник који се обележава једнодневним постом. Прославља се 11. септембра (тј. 29. августа по старом календару), када се Црква сећа великог проповедника и претходника Исуса Христа — Св. Јована Крститеља, и његовог мученичког страдања.
Свети Јован се празнује више пута у години: 7. јула – Ивањдан – рођење Светог Јована, 6. октобра када се обележава светитељево зачеће. На 11. септембар сећамо се његовог страдања.
Догађај који је био повод за успостављање овог празника:
Ирод Антипа, син Ирода Идумејца (37. п. н. е.), оженио се (други брак) Иродијадом, женом свога брата Филипа. Због тог неморалног чина, Св. Јован га је без страха изобличавао пред свима. На рођендан Ирода Антипе, Иродијадина кћи, пошто је претходно игром угодила Ироду, а по наговору њене зле мајке, тражила је од Ирода, и добила, главу Св. Јована Крститеља. Тако је страдао велики пророк Св. Јован Крститељ. Иродијада је закопала главу у свом дворцу, а тело су ученици Јованови сахранили у Севастији – стара Самарија, у Палестини.
Дан се проводи у строгом уздржању и посту. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер то подсећа на проливену крв Јованову. Треба водити рачуна да деца не једу парадајз, брескве, јабуке и било шта друго црвене боје.
Тога дана верници не славе и не веселе се, а по могућству, у руке не узимају нож, у знак сећања на страдање Јованово.
У Херцеговини на овај дан посте, не раде теже послове и нарочито воде рачуна да не раде ништа око семења, чак пазе на који је дан пало усековање, па ако је то понедељак, на пример, онда сваког понедељка у години избегавају да се баве семеном. У неким селима се договоре да се орање започне сутрадан по Светом Јовану и одреде ко треба да први почне.
И у Шумадији посте, не раде теже послове и мисле да је ово добар дан да се беру лековите траве. Само жене раде око семена, остављају га за следећу годину и спремају зимницу.
