Задушницама су посвећене четири суботе у години у споен на суботу после Распећа када је Христос сишао у ад. То су дани када се посебно молимо за душе умрлих!
Уочи месних поклада, пред Васкршњи (Часни) пост су велике или зимске Задушнице. Пред Свету Тројицу, педесети дан по Васкрсу су летње или Духовске, док су уочи Михољдана (12. октобра) Михољске Задушнице.
На Задушнице се одлази на гробље, пале се свеће, обавља се парастос или помен, освештава се жито и уређује гроб.
Срби имају мноштво обичаја када је реч о овом дану, а један од њих је да одмах ујутру изађу на гробље, на гроб донесу жито и вино и упале свеће за покој душе умрле особе. Народ верује да свеће које се пале за све ближње који су преминули представљају симбол светлости Христове којом обасјава душу сваког од њих.
Неки обичаји и немају превелике везе с православљем попут ношења тона хране на гробље.
Обичај је и да се на Задушнице дели милостиња, па стога немојте терати просјаке који тог дана обилазе гробља да би добили мало хране.
Ако су гробови ваших најмилијих далеко, свећу за покој душе намените и запалите у цркви.
Стил/Опанак
