Данашњи дан неки називају гаравом средом, а други светлом јер су наши прадедови и дедови веровали да вечерас обавезно треба гледати у небо чекајући – знак!
Наиме, веровали су да ако вечерас небо буде без облака, ведро и звездано, година ће бити родна. Ако буде облака, година до следећег Васкрса биће тешка, година беде и оскудице.
У ужичком крају пак верују да ко вечерас угледа звезду падалицу биће баш срећан у наредној години, али верује се и да они којима је неко недавно умро обавезно вечерас треба да погледају у небо јер ће тамо видети како са неба пада звезда која је “припадала” преминулом.
На другом крају Србије, тачније у Банату, на овај дан некада се сеоским шоровима кретала весела поворка маторих момака – неожењених мушкараца до 30 године – које би пратили свирци. Они би за собом вукли пањ. Овај диван обичај одржао се у селима до почетка Другог светског рата, а нежење би биле јавно прозване што се не жене односно били су нагарављени, нацрњени.
Ако у сну видите гараво лице то значи да желите некога или нешто што не можете да имате. Могуће је да сте заљубљени у особу која је заузета или вас једноставно не жели. Могуће је да баш зато желите ту особу јер вам се чини недостижном.
Kо згреши средом, грех му заувек остаје
По народном веровању, среда је врло повољан дан, а поготову млада среда, за сваку људску делатност и предузимање важних корака. У неким пределима је ово варовна среда, која се назива воденом, јер је посвећена воденој стихији – да не уништи усеве и летину, што се у време пролећних киша често дешавало.
У прошлости се много пазило на то да се људи уздржавају од сваке зломисли и лошег дела. Поготову средом, јер ко згреши у среду – грех му остаје до судњега дана. Ово народно веровање је засновано на чињеници да међу светитељима једино Света Среда нема цркву која јој је посвећена, па се стога грешник нема где исповедити и тражити опрост греха. Kо згреши средом, грех му заувек остаје. Не постоји црква Светој Среди посвећена да се има грешник где исповедити и помолити.
Kурир
