Цвети празник се увек празнују у недељу, дан након Лазареве суботе и недељу дана пре Ускрса. Овај празник установљен је у Јерусалиму крајем IV века, за успомену на последњи, царски и свечани улазак Исуса Христа у свети град Јерусалим, и на последњу недељу његовог живота.
Многи се питају зашто је Христос у Јерусалим дојахао на магарцу и зашто су га људи дочекали баш палминим гранчицама. Иза овога крије се врло битна симболика!
Симболика магарца је мир, за разлику од коња, који симболише рат. Стога улазак Христов у Јерусалим представља долазак Принца мира, не долазак Краља – ратног завојевача.
Јеванђелисти бележе да је Исус на капијама града дочекан са цвећем и листовима палме, које су му људи бацали пред ноге. Сходно томе што палма не успева у свакој клими, народ на овај дан у цркву носи шимшир, тису, гранчице врбе и маслине. Међу православцима Цвети важе за један од најрадоснијих празника. Бацање хаљина и палминог лишћа пред нечије ноге, представљало је исказ дубоког поштовања и високе почасти.
На овај дан уберите цвеће, али га немојте никако уносити у свој дом!
Ево шта треба да радите с њим:
У шеснаестом и седамнаестом веку, у западној Европи су на Цвети спаљиване мале људске фигурине, које су се звале Јацк-‘о’-Лент. Прављене су од сламе, да би потом биле каменоване или искидане на делове. Симболика овог обичаја је освета Јуди Иксариотском, који је римским војницима проказао Исуса. Неки историчари сматрају да је ово ритуални прогон зиме, и поздрав пролећу.
На Цвети се обично бере цвеће, али се не уноси у кућу, већ се држи у дворишту у посуди са водом. Цвећем се рано ујутро, одн. водом у којој је стајало, умивају укућани како би били румени и здрави. Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвећем.
А ко први убере цвет на Цвети, верује се да…
Верује се да онај ко први стигне и убере цвет добија право на једну жељу која ће му се сигурно испунити ако снажно верује. Раније је био обичај у целој Србији да на овај дан шетају окићени цвећем. До данашњих дана се одржао обичај да момак од убраног цвећа направи букет, у коме сваки цвет има своје значење и носи га девојци. По томе којих цветова има највише девојка разазнаје момкова осећања.
Од празника Цвети до Духова цвеће се не бере.