21. новембра (8. новембра по старом календару) Српска православна црква слави САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА- АРАНЂЕЛОВДАН.
Аранђеловдан је дан који је црква посветила у славу свих анђела и првог међу њима, светог архангела Михаила. Веровање каже да овај анђео није умро и да даље по потреби силази међу људе, и то као путник или просјак.
Веровања на дан Светог Архангела Михаила
Овај празник, који спада у три најчешће крсне слава међу Србима, посвећен је Михаилу предводнику војске добрих анђела, који су се, према предању, супротставили силама злих и палих анђела.
Архангел Михаило је на иконама представљен у војводском оделу, у једној руци држи мач, а у другој теразије. Верује се да архангел Михаило прихвата душе умрлих и да, мерећи њихова добра и зла дела на земљи, их шаље у рај или пакао. Он се сматра чуварем православне вере и борцем против јереси.
Ова веровања на Аранђеловдан у нашем народу сматрају се истинитим –
По једном веровању сматра се да какво је време на Аранђеловдан, такво ће бити током целе зиме и пролећа.
У неким крајевима Србије овај анђео се слави и као заштитник сточара јер се верује да само он може да отера вукове.
Постоји веровање и обичај код многих хришћана који славе светог Михаила, да, пошто га сматрају живим светитељем, не спремају жито, што је неоправдано и нетачно. Неопходно је припремити жито за славу, јер сви светитељи и сви умрли живи су пред Богом.
