Najstarije proslave nalik na današnje rođendane vezuju se za drevnu egipatsku civilizaciju. Svečnosti koje je ovaj narod praktikovao još u staroj eri odnosile su se na uzdizanje faraona na status Boga. Međutim, nije sasvim izvesno da li su organizovane upravo na dan faraonovog rođenja ili ne. Većina egiptologa tvrdi da su u stvari obeležavale faraonovo krunisanje, a ne dan kada je rođen.
Stari Grci su slične svečanosti organizovali da bi odavali počast Boginji Artemidi, zaštitnici Meseca i lova. Pravili bi okruglu tortu nalik na pun mesec i palili svećice da dočaraju njegov tj. Artemidin sjaj.
Za Rimljane je gotovo izvesno da su slavili rođendane i tom prilikom pravili torte, pa čak i za “običan” narod, a ne samo za odabrane.
Tokom srednjeg veka rođendani su, uglavnom, zanemarivani zbog bežanja od paganstva i straha od jeresi. Interes će se javiti, u blažoj verziji, u 12. veku, doduše na drugačiji način. Naime, u želji da sačuvaju svoju decu, roditelji im sve češće daju imena svetitelja. Proslave koje su za tim usledile su bile vezane za dan kada se svetitelj proslavljao, a ne za sam datum rođenja potomka.
Proslava rođendana na način najbliži današnjem vezuje se za 15. vek u Nemačkoj. Ove svečanosti su bile poznate kao Kinderfest (dečja svetkovina) i u početku su organizovane isključivo za prvi detetov rođendan. Tom prilikom, okupljali su se najbliži da proslave uz jednostavne, jednoslojne torte i bez duvanja svećica. U to doba, Nemci su verovali da zli duhovi mogu da zaposednu dušu slavljenika. Da bi to sprečili, gosti bi se hvatali za ruke i oko deteta formirali krug, nalik na kolo. Igrali bi i pevali i tako zajednički štitili slavljenika, u sredini slavljeničkog kruga.
Pročitajte i Moćni stihovi iz Biblije koje treba čitati svakodnevno: Donose mir i isceljenje duše
U 18. veku u istoj zemlji, polako se razvija običaj duvanja svećica kao i proslavljenja ostalih rođendana, a ne samo prvog. Svećice su se odnosile na broj godina, ali čak nije bila retkost da se doda i koja više, da bi se na simboličan način obezbedilo slavljenje i budućih rođendana. Donošenje poklona je i dalje bila retkost, a ukoliko bi se i dogodilo da ga neko donese, to se tumačilo kao dobar znak i produbljivalo verovanje da će godina koja dolazi slavljeniku biti uspešna.
Tradicija se vremenom širi na ostatak sveta, uz lokalna obeležja, pa tako stiže i u naše krajeve. Danas je u Srbiji gotovo nezamislivo da se ne obeleži dečji rođendan. Gde god upriličili slavlje, određeni rođendanski običaji nisu napušteni: torta ili kolači, pokloni i svećice. Slavljenik je obavezan da zamisli želju i da ođednom oduva sve svećice. Tako će, želja koju je zamislio stići direktno do Boga i on će samo tako čuti slavljenikovu želju, tj. molitvu. Isto tako, ukoliko želite pojačati mogućnost za ostvarenje, svoju rođendansku želju ne smete otkriti nikome.
Opanak
