Да се дављеник и за сламку хвата доказ је и то да многи болесници, не верујући лекарима одлазе код разноразних травара и самопрозваних стручњака да траже лек за полест која их је снашла.
Велика прашина око ове теме подигла се када је специјалиста опште хирургије и помоћник директора КБЦ “Драгиша Мишовић” др Мома Јаковљевић напустио једну телевизијску емисију, након увреде “исцелитеља” Алена Азарића.
Због овог његовог поступка тема о надрилекарима доспела је у саму жижу јевности. У вези са тим и својим гостовањем огласио се и др Момо Јаковљевић, који је истакао да проблем није у алтернативној медицини, већ у онима који је представљају:
“Сада када су се ствари мало слегле, ја то гледам овако – они тиме дижу рејтинг. Ја излажењем из емисије ништа не губим, једноставно нису достојни да са њима наставим дискусију. Сам себе сам изненадио. Моја грешка је била што сам отишао, али то се више неће поновити. Ипак, испало је добро што се отворила Пандорина кутија”, прича Јаковљевић за Б92.
“Алтернативна медицина је званично грана медицине, алтрнативне су помоћне методе. Ако имаш вирус кијавицу… Чај за ово, чај за оно… Ја против тога немам ништа, али овај човек прича: ‘Све што не могу лекари, ја лечим’ и то пролази код неуког народа. Није битно шта неко каже, већ ко. Ко прича о вакцинама? Људи који нису лекари. Ко од таквих људи прави хероје? Кад год су непријатељи бомбардовали и освајачи уназад стотину година прво гађају библиотеку да униште сва културна блага, то мало ко примети.“
Оно што највише плаши код оваквих случајева, објашњава специјалиста, јесте да надрилекарство не постане масовна појава.
“Кажу ‘Лекари су криви за смрт моје бабе која је имала рак’. Олако се удари на докторе. Бојим се да ово не буде масовна појава, јер се људима лако може манипулисати. Такви људи ће увек имати муштерије, разни исцелитељи, скривање белих магија, гледање судбине… Ја ту ништа не могу да променим. Зашто нам млади интелектуалци одлазе из земље? Па због оваквих.“
За највећег кривца сматра медије и непостојање емисија за све структуре друштва.
“Новине су пуне црне хронике. Нема говора о значајним људима. Зашто телевизије не праве приче о доктору са неурохирургије, професору који пресађује руке? Онда ми кажу: ‘Кога то интересује? Знаш ти шта има на естради, ко је са ким?’ Толико младих осваја награде из физике, математике, њих нико не интервјуише. Хајде да се такмичимо у томе, па докле стигнеш. Апеловао бих на Министарство просвете да се у петом разреду уведе психологија, да научиш да размишљаш, резонујеш. Онда ће неко мало теже да те превари, ипак је знање моћ“, наставља.
Ипак, не може се негирати да у таквим ситуацијама, када људи једноставно више немају избор, када су у питању озбиљне болести, прибегавају свакаквим опцијама.
“Дављеник се за сламку хвата. Тада би преварили и интелектуалца. Ти преваранти познају психологију немоћи. Зато се враћам на знање. Одлука је на теби. Најгоре је кад неко нагло ускочи у златне кочије, које ничим није заслужио. Тако настају потреси у друштву који изазивају хаос.“
Веровање и прибегавање надрилекарству може да буде опасније него што се мисли, по самог пацијента.
“Не само што се тиме губи време, него ми пацијенти онда дођу у закаснелој фази и ћуте. Ја питам: ‘Шта ће вам тај апсцес (гној на неком делу тела)?’ Кад отворим изађе пола литре гноја. Каже: ‘Стављао сам ове траве, пио ово, оно’. Изгуби човек време и кад дође, касно. Није исто када зовете ватрогасце кад приметите дим и кад се разгори. Отежавају посао, а онда људи од срамоте ћуте. ‘Што сте сад дошли кад траје 15 година?’, каже ‘Рекао травар’. Онда дођу и кажем им како стоје ствари, али одговоре: ‘На интернету јесте то’. Онда кажем: ‘Добро, следећа контрола код интернета’.“
Једини спас, наводи Јаковљевић, јесте едукација.
“Највећа беда је беда празног мозга. Сваки мозак има 1.100 до 1.300 грама, али зависи како напредује. Агресивност код старијих иде из пропуштене младости, знате како кажу – немој да те пита старост где ти је била младост. Кад човек умре, њега ништа не боли, њему није тешко, тешко је нама. Исто је и са будалама“, закључује др Јаковљевић у разговору за Б92.
