Zarobljeni viši bugarski oficir tokom Prvog svetskog rata izjavio je jednom srpskom komandantu najverodostojnije reči koje govore koliko je silan bio naš Drugi “Gvozdeni” puk:
„Ceo dan na jednoj čuki borismo se i borismo se sa železnim pukom. Pet puta nas železni istera iz naših redova. A i mi njih pet puta najurismo sa čuke. No, ne lezi vraže! Pred samu noć železni osvoji čuku i naše redove. Moji vojnici pobacaše oružje i opremu i dadoše se u panično bekstvo. Vojnici su bežali i glasno vikali: Begajte! Begajte! Juri ni ludi železni puk! Toga dana i jedni i drugi imali smo velike gubitke. Na čuki samo leš do leša ubijen srpski i bugarski vojnik. To je prava ljudska kasapnica i strahota”.
U ratu s neprijateljem srpski vojnici i komandanti drugih jedinica bili su slobodniji i sigurniji kad je uz njih Drugi „gvozdeni” puk, tada bi vojnici šaputali: „Požurite, evo nam gvozdenjaci. Znali su njegovu izuzetnu hrabrost i njegove velike ratne podvige na bojnom polju. I svaki srpski komandant bio je sigurniji u borbi kad je znao da je Gvozdeni puk ispred njega ili u pozadini fronta.
Drugi „Gvozdeni” puk, u svim borbama i velikim bitkama, borio se sa velikim požrtvovanjem, upornošću i istrajnošću. Bio je u stanju da i po ceni najtežih gubitaka, do zadnjeg časa brani položaje i prelazi u juriš i onda kada bi svaka druga vojska počela da odstupa. Skoro svaku borbu završavao je silovitim jurišem na bajonet. U tome je bio bez premca.
Na žalost, veliki broj od hrabrih vojnika nikada se nije vratio svojim kućama. Većina je izginula na bojnom polju. Skoro svi oni prešli su surova bojišta Srbije, gudure Albanije, krvavi Solunski front i delili sudbinu srpske i savezničke vojske. I zato je u ovom proslavljenom puku bilo i najviše junaka i najviše nosilaca Karađorđeve zvezde sa mačevima, najvišeg ratnog odlikovanja Srbije i brojnih najviših savezničkih odlikovanja.
O najhrabrijim junacima Drugog puka pevale su se pesme i ukazivano im je posebno poštovanje. Na kraju balkanskih ratova ova jedinica ostala je bez polovine vojnika i oficira, zbog neverovatne hrabrosti i požrtvovanosti puk je poneo ime Gvozdeni. Da je puk imao posebno mesto u srpskoj vojsci govori podatak da je kovčeg sa posmrtnim ostacima kralja Petra Prvog Karađorđevića, od sto pukovskih zastava koliko ih je bilo u srpskoj vojsci, bio prekriven upravo zastavom Drugog gvozdenog puka.
Izvor: Vikipedija, Vidovdan
