Posle dva dana gostovanja u Beogradu i Novom Sadu, veliki turski pisac Orhan Pamuk napustio je aerodrom “Nikola Tesla” presrećan, zadivljen Srbijom i fasciniran lepotom naših žena!
Nobelovcu je, kako “Novosti” saznaju, izuzetno prijao boravak. Ponašao se intimnije nego inače, a posebno su ga dirnuli susreti sa “božanstvenim” čitaocima.
A spunila mu se i želja da prisustvuje krsnoj slavi u srpskoj porodici.
Da je srpska publika izuzetna, poverio je i svom srpskom izdavaču i kućnom prijatelju Vladislavu Bajcu, direktoru “Geopoetike”, rekavši da je video u našim ljudima razumevanje onoga što radi, potpuno saosećanje i retku ljubav prema knjižvnosti.
I pored obaveza koje je imao kao gost SANU, predavanja koje je održao povodom 175. godišnjice ove institucije, zakazanog puta u Novi Sad, Pamuk je bio željan da uroni u običan srpski život, vidi ljude i bude sa njima. Poklopilo se da je u Beograd stigao za Svetog Nikolu…
– Strašno je želeo da ode u jednu srpsku porodicu da vidi kako izgleda slava. Želja mu je ispunjena. Sve je fotografisao – domaćine, posluženje… Čovek koji je 90 odsto vremena okovan oficijelnom satnicom bio je željan da vidi obične ljude. Otišao je srećan – otkrio nam je Bajac.
Duboko zainteresovan i otvoren za različite religije i kulture, Pamuk je posetio Hram Svetog Save i Muzej Nikole Tesle u Beogradu.
U muzeju je obišao novu stalnu postavku, učestvovao je u demonstraciji rada Teslinih izuma i gledao je dokumentarni film o životu i radu genijalnog naučnika. Takođe, imao je ekskluzivnu priliku da obiđe muzejski depo, u kome se čuva dragocena Teslina ostavština. Izašao je, kako saznajemo, oduševljen, sa brdom literature u rukama, i spreman da možda u skorijoj budućnosti o Tesli nešto i napiše.
Tokom šetnje srpskom prestonicom, Pamuk je ogladneo:
– Uđe u prvi restoran i stane iznad stola jedne porodice koja ruča, da vidi da li mu se to sviđa i da li bi to jeo. Izvinimo se, a ljudi za stolom kažu: “Ma, molim vas, to je Orhan Pamuk” – otkriva nam Bajac.
Probao je i naše specijalitete. Kao čovek sa mora, hteo je da u Beogradu proba rečne ribe i – dopale su mu se. Uz to, priznao je, svidela mu se i supa od bundeve.
Po sopstvenoj želji, u Novom Sadu je posetio Saborni svetogeorgijanski hram u ovom gradu.
Proslavljenog pisca, u ime vladike bačkog Irineja, dočekao je protoprezviter Vladan Simić, i upoznao visokog gosta sa istorijatom hrama koji potiče iz 1720. godine.
– Predivni i drevni hram koji je više puta rušen i obnavljan, predstavlja srce ovoga grada i izvor identiteta srpskog naroda – zabeležio je Pamuk u Letopisu hrama.
Pisac je svoja dva poznata dela “Istanbul – uspomene i grad” i “Dževdet-beg i njegovi sinovi” s posvetom darivao hramu, a knjige će biti čuvane u Eparhijskoj biblioteci.
U znak sećanja i zahvalnosti na poseti, prota Vladan je turskom nobelovcu uručio dar episkopa bačkog g. Irineja – monografije “Unesko u Srbiji” i “Saborna crkva u Novom Sadu”.
U Muzeju grada Novog Sada obišao je izložbu posvećenu 300-godišnjici bitke između Osmanlija i Eugena Savojskog, insistirao da se kao maneken slika ispred novosadskog sata, popio je i čaj u “Osam tamburaša” na tvrđavi.
Saznajemo i da već smišlja plan da ponovo dođe.
