Lav Nikolajevič Tolstoj, veliki ruski književnik svetskog glasa, početkom XX veka, u najvećoj tajnosti planirao je preseljenje u Novi Sad. Nekoliko poslednjih godina u životu velikog pisca nisu bile najsretnije. Zbog svojih naprednih, socijalnih stavova došao je u sukob sa plemstvom, vlastima, crkvom i porodicom.
Neshvaćen od zajednice i bližnjih, sa svojim prijateljem, doktorom Dušanom Makovickim, pripremao je tihi odlazak iz Rusije i nastanjenje u Novom Sadu, u Šafarikovoj ulici broj 35. Sa njegovim bekstvom u Srbiju bili su upoznati samo nekolicina njegovih prijatelja, neposrednih organizatora.
Nije mnogo mario za svoje plemićko poreklo (titulu grofa njegovim precima dodelio je lično Petar Veliki) i bio je protiv nepravde i staleških razlika. Nije slučajno što je za svoje utočište Tolstoj odabrao baš Novi Sad.
Pomenuti lični Tolstojev lekar, Dušan Makovicki, Slovak po nacionalnosti, imao je sestričinu Olga, udatu u Novom Sadu za uglednog novosadskog advokata i politički angažovanog borca za nacionalna prava, Miloša Krna, takođe Slovaka. 1907. g. počela je priprema za Tolstojev dolazak. Tri godine trajala je prepiska između Miloša Krna i ruskog pisca u kom je pripreman plan za njegov odlazak iz Rusije i obilazak svih slovenskih zemalja, kako je to Tolstoj želeo, da bi se najposle nastanio u Novom Sadu.
Međutim…
Za čuvenog pisca, u dvorištu porodične kuće u Šafarikovoj 35 ( u to vreme Tekelj Imra ulica), bila je sagrađena jedna manja, trosobna kuća, nazvana „Ruska kuća“. Samo najuži krug prijatelja Miloša Krna bio je upoznat sa planom dolaska Tolstoja, jer je postojala bojazan da mađarske vlasti ne pronađu načina da onemoguće dolazak pisca.
Do dolaska Lava Nikolajeviča Tolstoja u Novi Sad ipak nije došlo. U tome ga je sprečila smrt na maloj železničkoj stanici Astapovo (sada Železnička stanica „Lav Tolstoj“), nedaleko od njegove kuće. Kao uzrok smrti navedena je upala pluća. U Novi Sad stigao je telegram od Dušana Makovickog kojim obaveštava Novosađane da pisac neće doći. Bilo je to 7. decembra 1910. godine.
Šta je to Tolstoja vuklo baš u Novi Sad?
“Slovensko pitanje”, pitanje oslobađanja slovenskih naroda od turske vlasti bilo je jedno od najaktuelnijih političkih pitanja sedamdesetih godina 19. veka. Godine 1874. počeo je ustanak u Bosni i Hercegovini, a 1876. podigoše se i Crnogorci. Iste godine je i Srbija objavila rat Turskoj.
Tolstoj je, gotovo, dnevno pratio događaje iz Srpsko – turskog rata 1876. godine. O tome svedoči i njegovo veliko delo Ana Karenjina – kada grof Vronski sa svojim eskadronom kreće za Srbiju jedan artiljerac, dobrovoljac, reći će: “Pa, svi idu. Treba pomoći Srbima. Žao nam ih je.” Verujemo da su to reči samog Tolstoja o Srbiji. Grof Vronski, braneći Srbiju, poginuo je kod sela Gornji Adrovac, a inspiracija za lik Vronskog Tolstoju je bio ruski pukovnik Nikolaj Rajevski, koji je u Srbiji zaista poginuo.
O Tolstojevom zanimanju za ovaj rat možda najbolje svedoče pisma njega i mlade Anđe Petrović, sestre slikarke Nadežde Petrović i pesnika i pisca Rastka Petrovića –
Naime, sedamnaestogodušnja Anđa uputila je 7. oktobra 1908. godine pismo Tolstoju u kojem ga moli da „ustane u zaštitu Srba”, da se svojom „spasilačkom rečju” zauzme u Rusiji i pred Evropom za nepravedno ugroženu Bosnu i Hercegovinu povodom njenog pripajanja Austrougarskoj monarhiji.
Tolstoja je to podstaklo da (osim dopisivanja sa znatno mlađom srpkinjom) “svojski piše o Srbima”, što u svom Dnevniku iz 1908, što u svojoj knjizi O prisajedinjenju Bosne i Hercegovine Austriji.
Za razliku od Vronskog Tolstoj nije posetio Srbiju. A šta se desilo sa Tolstojevom Ruskom kućom?
Tokom XX veka, kuća u Šafarikovoj 35. je menjala vlasnike, da bi je na kraju srušili pod izgovorom da je trošna i vlažna. Danas je na toj adresi izgrađena nova višespratnica, na kojoj bi trebalo bar da se nađe spomen ploča sa znakom sećanja na velikog pisca za koga je prethodna kuća građena.
Delimično preuzeto sa: TopSrbija, Opanak
