Само недељу дана пре венчања, руски писац Лав Толстој, у то време тридесетчетворогодишњак, показао је свој лични дневник вереници Соњи, која је тада имала само седамнаест година. Њу је поразило када је на тим страницама открила појединости Толстојеве раскалашне и проблематичне сексуалне прошлости, укључујући и страсну љубавну везу са једном мештанком, која му је родила ванбрачно дете.
Соња је потом записала у свом дневнику: ” Он ужива да ме мучи и гледа како плачем… Шта ми то ради? Мало-помало сасвим ћу се удаљити од њега и загорчати му живот.” Соња је ову длуку донела док су још трајале припреме за венчање.
Овај злослутни почетак био је емоционални прелудијум у брак дуг четрдесет осам година. Бурна и епска брачна борба Толстојевих пресецана је дугим примирјима током којих је Соња родила чак тринаесторо деце и свесно дешифровала и уредно преписивала пишчевих нечитко написаних двадесет једну хиљаду страница романа, уклјучујући Рат и мир и Ану Карењину.
И поред њене одане службе током тих година, Толстој је у свом дневнику о Соњи написао следеће: “Плаше ме и муче њена неправичност и тихи еготизам.” А Соња је у свом дневнику узвраћала: “Како неко може да воли инсекта који га непрестано боде?”
Када су доспели у средње година, судећи по забелешкама у њиховим личним дневницима, чини се да им је брак прерастао у неподношљив пакао, па су у истој кући живели попут два непријатеља. Пред крај Толстојевог живота Соња је написала: “Сваког дана стижу нови ударци који ми раздиру срце и скраћују живот.”
Толстоја је смрт задесила док је усред ноћи бежао из њихове заједничке куће. Он је живео 82 године, а након његове смрти, Соња је живела још девет година и умрла је у својој 74. години.
